Када смо средином јула писали о војној вежби Бирлестик 2024 коју су на казахстанској обали Каспијског мора реализовале чланице Организације туркијских држава, напоменули смо да је у овом тренутку више него прерано говорити о некаквој трансформацији организације у војни блок, иако то несумњиво остаје у интересу Турске која промоцију пантуркизма види као значајан први корак у евентуалном обнављању Османског царства, ако не баш по некадашњим границама, онда свакако по моћи и утицају на глобалној политичкој арени.
И Анкари морамо признати упорност — у протекла три месеца, Организација туркијских држава одржала је још две војне вежбе, као и више састанака који су били недвосмислено усмерени на питања безбедности. Најскорији од њих одржао се Киргизији, а државе учеснице послале су делегације предвођене министрима унутрашњих послова који су разговарали о регионалној стабилности, као и борби против тероризма — потоња тачка посебно је значајна будући да је Турска академија за обавештајну делатност (која иначе делује под менторством британске МИ6) још у мају ове године изнела предлог да противтерористичке делатности на простору Централне Азије морају бити координисане управо од стране Организације туркијских држава.
Турска је осигурала неколико победа и у културној сфери која је иницијално била једна од централних аспеката деловања организације — постигнут је начелни договор о стандардизацији алфабета свих чланица Организације по узору на турски, са перспективама усвајања турског језика као практично lingua franca у читавом региону. Такође је договорено и формирање јединствене кинематографске платформе и стриминг сервиса, а по узору на амерички Netflix.
Позадина догађаја
Све ово указује на одређене дипломатске и политичке успехе Анкаре у проширивању свог утицаја у Централној Азији, односно на простору који све више поприма одлике онога што можемо назвати турским светом — иако ОТД и даље остаје далеко од војног блока, очигледно је да војно-безбедносна питања постају све значајнија у функционисању организације, а дељење војних искустава и повећања капацитета заједничког деловања оружаних снага чланица очигледно су постали једна од основних активности Организације.
Не треба потценити ни догађаје у културној сфери — није потребно посебно напомињати значај платформе Netflix у пласирању глобалистичких наратива и обликовању савремене популарне културе као наднационалног културног кодекса колективног Запада који представља практично конкуренцију традиционалним вредностима. Очигледно је да Турска планира да учини исто, посебно са својим богатим искуством у продукцији псеудоисторијских сапуница које у питкој форми романтизују визију Османског царства. Формирање позитивних представа о ери турске доминације несумњиво ће бити употребљено да се неоосманске амбиције Ердогана, као и с њима повезани будући геополитички пројекти у јавности туркијских држава прикажу у позитивном светлу.
Сви ови процеси, бар за сада, остају у потпуности усаглашени са стратегијом колективног Запда у Централној Азији — раст турског утицаја, те јачање пантуркизма, усвајање турског алфабета и турског језика значе истовремено слабљење руског утицаја, дорпинос дезинтеграцији постсовјетског простора и постепено нестајање ћирилице и руског језика из јавне употребе у бившим совјетским републикама. И у овом тренутку Запад нема разлога да се супротстави турским амбицијама, напротив, учиниће све што може да их подржи. А, док Анкара улаже значајне напоре и значајна средства да се позиционира као лидер турског света, западни центри моћи откупљују кључне стратешке активе централноазијских држава, осигуравајући тако чврсте полуге утицаја и практично потпуну контролу привреде.
