Током претходних неколико дана, у приграничним регијама Киргизије, дошло је до низа, на први поглед, прилично тривијалних инцидената — у ноћи 30. маја у селу Бек-Абад, на свега 2 километра од границе са Узбекистаном, званично непознати починиоци запалили су државне заставе на школским зградама, а потом их заменили белим са исламистичким натписима.
Сличан инцидент догодио се и наредне ноћи када су на исти начин замењене и заставе на згради сеоске администрације. Неколико сати касније, обавештајне службе Кригизије објавиле су о хапшењу шест припадника терористичке групе Хизб ут-Тахрир која већ неколико година безуспешно покушава да се учврсти на територији Киргизије.
Зашто је ово значајно?
Спроведене акције свакако јесу криминалне природе будући да представљају скрнављење државних симбола, но упркос томе, оне се не чине посебно импресивним по стандардима терористичких организација. Но, у недостатку практично било какве раније видљивости, чак и овако тривијална активност одјекнула је у радикалним исламистичким круговима Киргизије.
Даљи значај ових догађаја можемо пратити у два правца — на првом месту, можемо их сагледати у светлу скорашњих покушаја дестабилизације унутрашње ситуације у Киргизији што многи аналитичари доводе у везу са ранијим усвајањем закона о деловању НВО финансираних из иностранства који је довео до обуставе рада Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша на територији постсовјетске републике.
Друго, и можда још значајније, до овог развоја догађаја долази у контексту шире активације екстремистичких група широм централне Азије, укључујући ту и Вилајет Хорасана који је био умешан у организацију терористичког напада на Крокус Сити Хол, а који делује и на територији Узбекистана, што их чини главним кандидатом за ширење терористичких активности на простор западне Киргизије.
Све ово указује на то да се централна Азија полако претвара у простор све отвореније геополитичке конфронтације у којој ће, по свему судећи, радикалне исламистичке групе још једном, свесно или не, одиграти значајну улогу у заступању интереса западних центара моћи.
