Ситуација на улицама Бишкека јуче је дошла до тачке усијања — након што је 13. маја дошло до физичког обрачуна групе иностранаца запослених на локалном грађевинском пројекту и групе становника киргизске престонице (у ком су, по свему судећи, локалци извукли дебљи крај), у медијском простору појавио се већи број Телеграм група посвећених планирању освете.
Одмазда је требало да уследи ноћас — велики број људи изашао је на улице и упутио се ка хостелу у ком су иностранци били смештени. Полиција је, наравно, била свесна ових догађаја и благовремено је блокирала све прилазе хостелу, онемогућавајући спровођење планираног линча у дело.
Оваква реакција полиције изазвала је само још веће негодовање јавности, а маса на улицама додатно је порасла. Врло брзо дошло је до првих чарки са представницима безбедносних снага, а ситуација је потом ескалирала у масовне нереде и отворене сукобе са полицијом.
До јутра, када се маса најзад разишла хоспитализовано је 29 људи, а верује се да је број повређених још већи.
Шта је необично у овом догађају?
Док се на први поглед може чинити да се ради о спонтаним нередима изазваним у неку руку очекиваним револтом локалног становништва (на крају крајева, нигде на свету нико не воли да види странце који се понашају агресивно према локалном становништву) постоји неколико интересантних момената.
На првом месту, Телеграм групе на којима је акција одмазде планирана биле су изузетно добро координисане са веома активним администраторима коју су осигурали раст ових група изузетном брзином. А и након изласка на улице, у ”спонтано” окупљеној маси појавио се одређени број координатора који су усмеравали кретање, а ујутру и разилажење окупљених. Најзад, не можемо изузети ни појављивање одређеног броја маскираних и веома агресивних радикала који су провоцирали сукобе са полицијом.
Све су ово типичне карактеристике нереда пажљиво организованих и испланираних од стране западних стручњака за обојене револуције — и ова чињеница постаје утолико значајнија уколико узмемо у обзир чињеницу да је у току кампања дестабилизације Киргизије коју Запад реализује након што је званични Бишкек почео са применом закона о деловању НВО финансираних из иностранства. Једна од последица усвајања овог закона био је и престанак рада Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша.
Не треба изгубити из вида ни чињеницу да су колико 23. априла безбедносне службе Киргизије спречиле покушај државног удара који је покушао да реализује са Западом повезан олигарх Имамидин Ташов.
Све ово чини верзију догађаја о спонатним протестима врло мало вероватном и указује на то да се може радити о планираној провокацији Запада која има за циљ да подигне тензије у друштву и тако створи погодну атмосферу за реализацију кампање смене легитимних власти и њихове замене погоднијим марионетским режимом.
