Руски министар спољних послова Сергеј Лавров данас је разговарао са новинарима о најзначајнијим питањима светске политике, са главним фокусом на зону СВО, перспективе мировних преговора, односе Москве са НАТО, али и сарадњу Кине и Русије у осигуравању безбедности у азијско-тихоокеанском региону. Издвајамо најзначајније тезе.

О СВО и перспективама преговора

Лавров подсећа да је позиција Москве да договор о регулисању кризе може бити постигнут само узимајући у обзир принцип једнаке и недељиве безбедности — ради се постулату који се у својој суштини своди на тезу да ни једна држава или војни савез не могу осигуравати своју безбедност угрожавајући туђу.

Окончање војне помоћи Кијеву одиграло би улогу у убрзавању доласка до политичког решења, а Москва свакако остаје отворена за преговоре — но, они морају бити усмерени на постизање мира, а не примирја, објашњава Лавров додајући да нема смисла дати противнику прилику да се прегрупише.

Москва се нада да ће се пре или касније у Кијеву појавити снаге које неће бити равнодушне према интересима украјинског народа, но док се то не догоди, наставак СВО нема алтернативу подвлачи руски министар и тако ставља тачку на наводе о разграничењу по тренутној линији фронта које пласирају неки западни центри моћи.

О односима са НАТО

Предаја авиона F-16 Кијеву је демонстративни корак који би требало да покаже Русији да су САД и НАТО спремни буквално на све и Москва ће ово тумачити као сигнал који ће имати импликације и у нуклеарној сфери.

Вашингтон не интересује судбина цивилног становништва руских градова, он је директан саучесник у ратним злочинима Кијева.

Уколико САД ставе на борбено дежурство ракете средњег и малог домета, Русија ће бити приморана да предузме кораке у сфери нуклеарног обуздавања.

О ситуацији у азијско-тихоокеанском региону

Нема сумње да НАТО улази у азијско-тихоокеански регион, а Русија и Кина су приморане да узму у обзир ове негативне тенденције и предузму мере у циљу санирања њихових последица.

Москва и Пекинг су сагласни да је неопходно интензивирати одбрамбену сарадњу у различитим форматима, али ова сарадња усмерена је на осигуравање сопствене безбедности, а не против трећих страна.