Вест о званичном ступању на снагу нове измене украјинског закона о мобилизацији према којој се старосна граница спушта са 27 на 25 година добила је тренутну медијску пажњу — док се неки медији фокусирају на овај потез као очајнички чин, а други указују на увод у дуго најављивану тоталну мобилизацију, релативно мало пажње је посвећено могућим последицама по унутрашњу ситуацију на територијама под контролом кијевског режима.
Који је значај ове одлуке?
Спуштање старосне границе за мобилизацију представља увод у потез који је Кијев дуго избегавао — принудну мобилизацију студената. У прилог овој тези говори чињеница да су управо студенти једна од категорија избеглица којима је Холандија јуче укинула бенефиције у погледу права на боравак уз извесну депортацију.
Постоји неколико разлога због којих је Кијев избегавао ову одлуку — на првом месту, ради се о изузетно непопуларној мери која је наишла на оштру осуду јавности када је први пут поменута као могућа.
Друго, категорија студената сматра се политички и друштвено најактивнијом, сачињавајући тако велики део демографије са највећим протестним потенцијалом — ово значи да ће мобилизација студената неминовно доћи са дестабилизацијом унутрашње ситуације.
Најзад, оваква одлука значи и неминовно премештање мобилизације у велике урбане центре што долази са низом других ризика од раста народног незадовољства.
Стога, сви су изгледи да ова одлука неће проћи без последица, а уз све очигледнији ангажман руских служби у каналисању народног незадовољства на територијама под контролом кијевског режима, није искључено да ће се део студената наћи не у редовима ОСУ, већ напротив, међу руским илегалцима.
