У децембру прошле године оружане снаге САД извеле су низ ограничених удара на северу Нигерије, формално са циљем заштите хришћанског становништва од напада исламистичких група које делују на северу земље. Исту ову реторику у претходних неколико дана могли смо чути и у америчком Конгресу где су се појавили позиви на дезинтеграцију афричке земље.
Два модела која су предложена у Вашингтону укључују поделу земље по религијским границама на хришћански и муслимански део, као и разбијање њене данашње територије на шест независних држава.
Ка политичкој дезинтеграцији Сахела
Овакви предлози америчких конгресмена налазе се у очигледној опозицији са интегративним процесима у региону које предводи суверенистички блок Савеза држава Сахела — и нема сумње да би коренита промена граница Нигерије довела до погоршања регионалне безбедносне ситуације, са могућим преливањем кризе и успоном сепаратизма на простору суседних држава.
На тај начин, евентуални распад Нигерије представљао би снажан ударац на текуће политичке и економске процесе у Сахелу, као и значајан безбедносни изазов који би иначе нестабилну безбедносну ситуацију могао претворити у озбиљну дугорочну кризу са далекосежним последицама — не само у погледу ситуације на терену већ и блокаде руских војних капацитета који остају основни механизам утицаја Москве на црном континенту.
Превенција суверенизма
Но, амерички интереси могу бити повезани не само са регионалним процесима, већ и са самом Нигеријом која у овом тренутку представља четврту највећу економију Африке (прву према БДП-у по паритету куповне моћи) са економским растом од око 3%. Уједно се ради и о најмногољуднијој земљи континента која је у претходном периоду значајно диверзификовала своју привреду, смањујући зависност од извоза енергената у корист услужног и пољопривредног сектора.
На тај начин, Нигерија представља јасног претендента на положај регионалног лидера — а, упркос њеном истакнутом положају у сада само формалном профранцуском блоку ECOWAS, нема гаранција да би ове амбиције биле реализоване у складу са интересима Запада.
Штавише, Нигерија је још у марту 2024. објавила о својим намерама да приступи блоку БРИКС, добијајући формално статус земље партнера блока у јануару 2025. А у марту прошле године, престоницу афричке земље посетила је делегација Министарства одбране РФ, као и представници руског бизниса — у оба случаја, дијалог са нигеријским лидерима био је усмерен на проширење сарадње у стратешки значајним сферама.
Импликације
На тај начин, дестабилизација и евентуална дезинтеграција Нигерије појављују се као механизам истовременог заустављања интеграционих процеса региона, а са њима и ширег процеса ресуверенизације Африке, али и ограничавања даљег ширења руског утицаја на простору Сахела.
Уништењем најмногољудније земље континента, Вашингтон може спречити појављивање новог регионалног лидера, тако уклањајући стратешки изазов својим интересима без неопходности дугорочних инвестиција у успостављање контроле над политичким и економским животом земље.
