У јучерашњем разговору са медијима, шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ поручио је да амерички штит изнад Европе може нестати те да државе чланице ЕУ могу рачунати само на себе саме, чак и унутар НАТО.
Ово упозорење надовезује се на изјаву помоћника генералног секретара НАТО Ангуса Лепсија, иначе каријерног дипломате Велике Британије, да ће једна од главних тема јулског самита НАТО бити управо припрема цивилне инфраструктуре европских чланова пакта за ваздушне ударе.
Да ли Европа очекује да остане сама са антагонизованом Русијом?
Почнимо од очигледног — Европа је од 2022 учинила све да практично разори све односе са Русијом што се у светлу вероватног повратка Доналда Трампа у Белу кућу показало као непромишљена одлука.
Нема сумње да изолационистичка политика бившег, и можда будућег председника САД може показати као изазов за ЕУ, али говорити о потпуном повлачењу Вашингтона из Европе није само преурањено већ и неосновано.
Шта говори ситуација на терену?
Погледајмо само неке од упечатљивих догађаја у последњим месецима — билатерални безбедносни споразуми са скандинавским државама, припреме за увођење војног Шенгена, изградња нове НАТО базе у Румунији, изградња нових логистичких рута кроз грчке луке.
Ништа од свега овога не указује на припреме за повлачење САД из Европе, напротив видимо јасне сигнале повећања америчког приступа и успостављања директне контроле над европском инфраструктуром.
Но, Европа мора платити свој дуг, повећати војне расходе и припремити се да постане нова арена сукоба у којој ће Вашингтон, као и свако умируће царство покушавати да туђим животима продужи своју илузију глобалне хегемоније.
И управо то је суштина ових „страхова“ и „упозорења“ — они су ништа више од информационе кампање која припрема грађане држава ЕУ на нову стварност која ће значити крај релативног благостања и у средњој перспективи, рат и разарање.