У светлу растућих тензија у Црвеном мору и све извесније војне интервенције против Јемена, чланак објављен у листу Центра за међународну поморску безбедност још у септембру прошле године постаје утолико релевантнији, указујући на слабости америчке морнарице које њену употребу против јеменских Хута може учинити знанто већим изазовом него што се то на први поглед чини.
Како се променила америчка морнарица?
Основни аргумент у овом погледу јесте дубока зависност америчких морнаричких група од лаког приступа пријатељским базама — током претходних деценија, свет се неупитно кретао ка потпуној глобалној хегемонији Вашингтона и америчка морнарица могла је да рачуна на приступ лукама широм света.
Овај приступ, у значајној мери остао је непромењен и данас, али последица овог ”луксуза” било је одустајање од поновног пуњења оружја на мору — за ово, америчким војним бродовима сад је неопходан приступ луци.
Другим речима, оног тренутка када амерички војни брод испали све своје пројектиле, он остаје потпуно беспомоћан до пристајања у пријатељску базу.
Како Јемен може искористити ову слабост?
Још једном, мале, јефтине беспилотне летилице појављују се као изум који може радикално изменити савремено ратовање, овог пута на мору, а Јемен, захваљујући Ирану, располаже огромним количинама не само економски исплативих већ и високо ефикасних дронова.
У пракси, ово значи да уколико јемеснке снаге лансирају рој дронова на америчку морнаричку групу (која обично подразумева носач авиона у пратњи разарача), она ће бити приморана да троши своју ограничену муницију на обарање ових циљева.
У типичној морнаричкој групи САД обично се налази само један разарач задужен за ПВО, и његов капацитет обично износи до 90 ракета. Другим речима, уколико претпоставимо стопроцентну ефикасност америчке ПВО, све што је јеменским снагама потребно јесте 90 дронова након чега могу уследити ракетни удари од којих се амерички бродови више не могу одбранити услед простог недостатка муниције.
Питање продуженог сукоба
Ситуација постаје утолико неповољнија за Вашингтон уколико би се овакав потенцијални сукоб продужио — ракете ПВО које користе амерички војни бродови коштају између 500.000 и 2 милиона долара, док, рецимо, високо ефикасан ирански ударни дрон Шахид може бити произведен за само 10.000 долара.
Ова огромна разлика у трошковима производње сама по себи је довољна да осигура немогућност Вашингтона да се носи са јеменским нападима у средњој и дугорочној перспективи — ирански војно индустријски комплекс просто може произвести више офанзивног наоружања за краћи период него што амерички то може учинити у погледу дефанзивног наоружања.
На тај начин, проста математика показује да америчка морнарица не може добити рат против Јемена, не без далеко шире операције која би, врло вероватно, морала укључивати и копнену инвазију.
