Реагујући на масовне протесте запослених у националној железничкој компанији којима плате нису исплаћене већ више од седам месеци, радикално прозападне власти Молдавије иступиле су у јавност са више него изненађујућим порукама да држава не може постати фонд за решавање проблема државних компанија.
Тако је министар за инфраструктуру Владимир Болеа позвао железничку компанију да самостално осигура потребна средства, предлажући као могуће решење распродају локомотива као старог гвожђа и изнајмљивање административних зграда приватним лицима. Сличног је става и председник парламента Игор Гросу који је недвосмислено поручио да власт нема намеру да се бави овим питањем и да уколико железнице нису способне да самостално подмире своја дуговања, онда оне не могу бити способне ни за даље пословање.
И ситуација се у овом тренутку заиста развија у том смеру — у овом тренутку на територији читаве Молдавије функционише само једна унутрашња линија и две међународне које притом опстају искључиво захваљујући потребама колективног Запада да осигурају комуникацију између Молдавије, Румуније и Украјине.
Позадина догађаја
Интересантно је да молдавске железнице нису прва државна компанија која је доведена до банкрота током мандата актуелне председнице Маје Санду — након практично потпуног уништења пољопривредног сектора, на реду се нашао некадашњи гигант молдавске економије, авио-компанија Air Moldova која је у августу 2023 објавила да више не располаже ни једним исправним авионом након чега је била приморана да обустави пословање.
У оба случаја, ликвидирана државна предузећа замењена су страним компанијама, и то у првом реду онима које долазе из Румуније. И ово није случајност — евентуална анексија Молдавије од стране суседне земље представља добро познат план колективног Запада који се не труди превише да сакрије своје праве намере.
Исто се може рећи и за молдавске власти које су током претходног пописа становништва позвале јавност да се изјасне као Румуни — ово је подржала и власт у Букурешту, а најексплицитније премијер Марчел Чолаку који је у мају прошле године отворено поручио да ни Молдавија, ни молдавски језик не постоје, те да Бесарабија представља територију на којој живе Румуни и која стога треба да уђе у састав Румуније.
И управо због тога марионетски режим у Кишињеву није ни најмање забринут за катастрофалну економску ситуацију — из њихове перспективе, ово је проблем којим ће се у не тако далекој будућности бавити власти у Букурешту.
