Говорити о практичним резултатима јучерашњег самита милитантног блока НАТО који се одржао у Вашингтону тешко да би било оправдано — готово све изјаве које су доспеле у јавност могу се подвести под објављивање већ познатог, стварање додатног публицитета, и с тим повезане информационе припреме становништва држава колективног Запада за даљу милитаризацију економије на путу ка сукобу.
И ово није изненађење — НАТО као војни блок под директном контролом Вашингтона наставиће да извршава наређења и у светлу те чињенице, самити попут јучерашњег остају само питање протокола. Упркос томе, овај догађај завређује осврт на неке од централних тема које су поменуте.
Наставак војне помоћи Кијеву
Без изненађења, тема која је доминирала самитом јесте наставак војне помоћи Кијеву — у вези са тим, интересантно је приметити да су многе државе чланице блока, укључујући ту Норвешку и Данску, објавиле о томе да ће предати своје ловце F-16 не очекујући компензацију. И ово представља значајан заокрет од раније означеног става да је предаја летилица могућа само ако овај губитак буде компензован.
На самиту је такође објављено да ће у 2025 години, НАТО издвојити најмање 40 милијарди евра за даље финансирање ОСУ, а такође је потврђено и оно о чему је раније говорио мађарски премијер Виктор Орбан — милитантни блок ће у најближој будућности значајно унапредити војно-логистичку инфраструктуру у источној Европи и изградити логистичка чворишта на територији неколико држава чланица како би убрзао испоруке наоружања Кијеву.
И мада овде нема ничег заиста новог, битно је напоменути да иста ова логистичка инфраструктура која ће се, званично, користити за снабдевање кијевског режима наоружањем у будућности лако може користити за снабдевање војне групе НАТО на источној граници блока, односно, дуж граница Русије и Белорусије.
Даља милитаризација Европе
Још једна јасна порука самита јесте да ће се милитаризације Европе наставити — према званичном саопштењу, НАТО планира да ”настави са проширењем” у региону Црног мора и источног Балкана што несумњиво указује на даљу интеграцију Молдавије у евроатлантске структуре, као и растући значај Румуније у којој је средином марта почела изградња нове највеће НАТО базе у Европи која ће заменити постојећи центар блока у Немачкој, базу Рамштајн.
Учесници самита похвалили су оснаживање ПВО и ПРО блока посредством размештања система Aegis Ashore у Пољској, а Вашингтон је такође најавио размештање ударних система дугог домета, укључујући ту и надзвучно оружје (мада САД у овој области значајно заостају за Русијом и Кином) на територији Немачке у 2026.
Вреди поменути и да је колико прошле недеље, Вашингтон у оквиру програма Foreign Military Financing одобрио Варшави кредит у износу од 2 милиона долара за куповину додатних система ПВО што указује на то да се НАТО неће зауставити на већ постигнутом, а процес милитаризације Европе ће се наставити.
Најава уласка блока у Азију
Зајденичка изјава лидера НАТО која, судећи по коментарима Виктора Орбана и Реџепа Тајипа Ердогана тешко да је утврђена консензусом, а далеко вероватније диктатом Вашингтона због чега је и објављена незванично, кроз анонимне изворе Ројтерса, такође укључује позив Кини да обустави сву материјалну и политичку подршку СВО. Према информацијама ове медијске куће, милитантни блок сматра Кину одлучујућим актером који омогућава руска војна дејства.
Ова формулација, заправо, потпуно одговара јунској изјави генералног секретара блока Јенса Столтенберга који је поручио да је управо кинеска подршка СВО приморала блок да продубљује односе са партнерима у азијско-тихоокеанском региону. И ово је и спроведено у дело — јучерашњи самит био је први у историји на ком је учествовала и такозвана индо-тихоокеанска четворка коју сачињавају Јапан, Јужна Кореја, Аустралија и Нови Зеланд.
