Више него интересантна вест стигла је из Сомалије где је руски амбасадор из државе са Рога Африке објавио и интересовању званичног Могадиша за продубљивање сарадње са Русијом, а у првом реду за руске инвестиције у земљу.
Сомалијске власти притом подвлаче да је њихова држава веома богата како фосилним горивима, тако и ретким металима што може осигурати дугорочне интересе руског бизниса.
Позадина догађаја
Оно што ову вест чини необичном јесте то што Сомалија традиционално, а посебно у последњим месецима представља упориште америчког утицаја на Рогу Африке — колико почетком године, Вашингтон је исказао интересовање за отварање још пет војних база на сомалијској територији у циљу учвршћивања своје контроле над Црвеним морем и Аденским заливом.
Но, сви су изгледи да је управо тежња САД за потпуном доминацијом над Сомалијом покренула званични Могадиш да успостави контакте са Москвом и покуша да пронађе нове партнере — раније ове године, управо је Вашингтон иступио против продужења мировне мисије Афричке Уније у Сомалији упркос бројним упозорењима да сомалијска армија није у стању да се самостално избори са терористима Ал Шабаба, а у бројним медијима појавили су се и наводи да су америчке политичке елите спремне да признају независност Сомалиленда у замену за етиопску подршку суданским побуњеницима.
Ови кораци ставили су сомалијске власти у врло незавидну позицију из које није тешко схватити да је Вашингтон спреман да уништи или распарча Сомалију уколико ће то допринети америчким интересима у регији. А, истовремено, талас антиколонијализма који се од прошлог лета шири Африком допринео је драматичном паду подршке Вашингтону у сомалијском друштву и паралелном расту заинтересованости за зближавање са Москвом и остваривање суверенитета по узору на Нигер, Мали и Буркину Фасо.
С обзиром на постепено јачање америчког утицаја у Етиопији, одговор на предлоге Могадиша за Русију може значити продужетак сопственог присуства на Рогу Африке иако је јасно да се ово неће реализовати без снажног отпора САД.
А, што се тиче сомалијских власти, имајући на уму изузетно тешку економску, хуманитарну и безбедносну ситуацију у којој се земља налази, тешко је не приметити храброст која је била неопходна за овај корак. И то је нешто што би званични Београд могао научити од Могадиша — тек толико да не саопштава о историјским савезничким односима Србије и САД. Но, то је тема за другу прилику.
