Током последњих неколико недеља, ривалство Вашингтона и Пекинга у области високих технологија значајно се заоштрило са одлукама обе стране о примени одређених рестриктивних мера које ће заштити националне технологије од извоза у конкурентске државе — пре свега неколико дана, Министарство одбране САД уврстило је кинеске технолошке гиганте Tencent и CATL на списак компанија које су, како сматрају у Вашингтону, део стратегије стапања војног и цивилног сектора коју следи Пекинг (такозвана Листа 1260H).
Иако овај корак не повлачи аутоматске санкције, он је задао финансијски ударац кинеским компанијама, обарајући вредност њихових акција за 6.5% односно 3%.
А крајем претходне године, одлазћеа администрација Џоа Бајдена објавила је о увођењу нових извозних рестрикција које се примењују на полупроводнике произведене у САД, а чији је циљ спречавање могућег доласка ове технологије у руке кинеских научника.
У свему овоме, међутим, Кина није остала дужна Вашингтону — почетком децембра, Пекинг је увео ограничења на извоз лантаноида (такозване ”ретке земље”, односно rare-earth metals) који играју кључну улогу у производњи полупроводника, микрочипова и друге савремене технологије. Поред тога, Комунистичка партија Кине најавила је и забрану извоза рударских технологија које САД могу искористити за развој сопственог рударења лантаноида у шта Вашингтон у овом тренутку улаже значајна средства.
Позадина догађаја
Агресивна конкуренција Пекинга и Вашингтона у сфери високих технологија траје већ веома дуго — о овоме смо први пут писали још у децембру 2023 када је Кина увела забрану извоза опреме и технологија потребних за прераду лантаноида услед ризика везаних за националну безбедност.
А назнаке прерастања ове конкуренције у отворен политички сукоб могли смо видети и месец дана раније, на самиту Индо-пацифичког економског оквира (Indo-Pacific Economic Framework или IPEF) где је на дневни ред, на инсистирање Вашингтона, укључено питање изналажење одговора на могућу несташицу полупроводника у будућности која може бити изазвана сукобом у Тајванском мореузу — у овом тренутку, чак 92% микрочипова у употреби у САД, укључујући ту и оне војне намене произведено је на Тајвану, стога је забринутост Американаца у овом погледу потпуно разумљива.
Све ово показује да се полупроводници, микрочипови, те сировине неопходне за њихову израду у свом геополитичком значају убрзано приближавају фосилним горивима која су током последњих неколико деценија представљале један од централних покретача глобалних политичких процеса — и сви су изгледи да ће у не тако далекој будућности високе технологије имати исту моћ. Имајући на уму чињеницу да две највеће светске економије у овом тренутку воде отворен трговински рат управо због високих технологија говори довољно.
С тим на уму, даљи раст тензија је готово известан — тајвански гигант у области производње микрочипова TSMC потврдио је да ће током 2025. отворити фабрику у Аризони чиме ће зависност САД од стабилности у Тајванском мореузу бити у значајној мери смањена, а механизми притиска на које се ослања Кина биће ослабљени. И сасвим је сигурно да ово неће бити једини потрес у сфери која је очигледно већ постала интегрални део израњајућег глобалног сукоба.
