Током јучерашњег дана, Епархија рашко-призренска привукла је пажњу јавности саопштењем да је римокатолички свештеник албанског порекла Фран Кољај без сагласности СПЦ организовао скуп на простору православног манастира Богородице Хвостанске у селу Студеница на окупираној територији Косова и Метохије.
Политичко окупљање скривено под параваном верског обреда било је пропраћено Кољајевим провокативним говором у ком је српски манастир назвао ”етнички албанским и илирским”, уз поруке усмерене против Србије и победоносне осврте на улазак ОВК у Приштину у јуну 1999.
Како саопштава Епархија рашко-призренска, у овом тренутку није јасно да ли је католички бискуп који делује на окупираној територији наше јужне покрајине био упознат са плановима за одржавање овог скупа, и да ли је за исти дао своју сагласност.
Активација пара-религијских структура на КиМ
Индикативно је да до овог догађаја долази у светлу повишене активности самопроглашеног ”архиепископа приштинског, пећког и целог Косова*” Николе Џуфке који се у претходних неколико дана састао са градоначелницима* Пећи, Приштине и Ђаковице, стичући тако додатан публицитет — овоме је посебно допринео управник окупиране Ђаковице који је Џуфку описао као ”надбискупа Аутокефалне православне цркве Косова*”.
Сам Џуфка познат је српској јавности по насилним упадима у српске цркве и манастире на окупираној територији, уз покушаје њиховог присвајања за своју пара-религијску организацију — и мада он притом делује у условно православном кључу, вредна је помена чињеница да је инаугурација ове неканонске структуре спроведена на простору католичке цркве Светог Антуна Падованског.
Екуменизам и интереси Ватикана
Покушаји отимања српског наслеђа на Косову и Метохији посебно су се интензивирали почетком године са погоршањем и каснијом смрћу поглавара Албанске Православне Цркве, деведесетпетогодишњег архиепископа тиранског Анастасија Јанулатоса чије су грчко порекло следбеници великоалбанског фашизма видели као увреду.
Са Јанулатосовом хоспитализацијом, у западним медијима појављују се наративи о успону хришћанства међу Албанцима, а идентични текстови објављују се и сада када се на челу Албанске православне цркве нашао Фатмир Пељуши који је активно укључен у рад неколико екуменистичких организација — током свог школовања у Бостону, Пељуши је успоставио везе са другим црквеним фигурама које су му омогућиле ангажман у различитим формама дијалога са Ватиканом.
Импликације
Сви ови процеси, а посебно уколико их сагледамо као део шире стратегије недвосмислено указују на интензивирање присвајање српских споменика на Космету од стране различитих верских и пара-религијских структура уз последичну физичку ликвидацију присуства СПЦ на окупираној територији.
Овакав развој догађаја представљао би болан ударац на Цркву, али и прилику за расколничке структуре унутар саме СПЦ да искористе кризу и предузму радикалније кораке који могу бити усмерени било на насилну смену патријарха, било на формирање нове расколничке структуре — уосталом, два епископа који делују на простору САД већ су пререгистровали своје епархије под другим именом.
Овакво урушавање црквеног поретка, без обзира на његову конкретну форму, довело би до дубоке друштвене кризе која тешко да би прошла без политичких, али и стратешких последица по Србију које се у средњој перспективи могу показати као катастрофалне.
