Словачки премијер Роберт Фицо који је средином маја преживео покушај атентата обратио се нацији из болнице у Братислави где је пребачен након што се његово стање стабилизовало.
Главна тачка његовог обраћања била је упозорење да унутар Европске уније више не постоји слобода мишљења, будући да је једини прихватљив став остао да је рат у бившој Украјини неопходно наставити у циљу даљег слабљења Русије.
Позадина изјаве
На овај начин, Фицо још једном стаје уз веома сличне коментаре једног од својих ретких идеолошких савезника у Европи, мађарског лидера Виктора Орбана који је недавно иступио у јавност са готово идентичним тезама.
Ову чињеницу можемо посматрати као почетак реализације раније договореног плана Братиславе и Будимпеште (који је можда одложен рањавањем словачког премијера) о формирању својеврсног језгра отпора актуелној политици Брисела.
Овако нешто не би било неочекивано, посебно имајући у виду предстојеће изборе за Европски парламент на којима оба лидера очекују да виде јачање суверенистичких снага и национално-оријентисаних политичких група.
Уколико до тога заиста дође, Орбан и Фицо могу пронаћи и друге савезнике — од Алтернативе за Немачку до француског Националног фронта — чиме ће се појавити и стварна шанса за одређене промене у европској спољној политици.
Но, овакав исход далеко је од извесног — Брисел уз помоћ Вашингтона спроводи агресивну кампању дискредитације и застрашивања, убеђујући гласаче да ће победа суверенистичких снага означити раст дискриминације и некакво ново мрачно доба, игноришући притом чињеницу да актуелна политика ЕУ води континент не у дискриминацију и политичку некоректност, већ директно у рат континенталних, а можда и глобалних размера.
