Министар унутрашњих послова Венецуеле Диосдадо Кабело поручио је да је његова земља спремна за дуг сукоб са САД — до овог саопштења долази у светлу недавне одлуке власти у Каракасу да уведе двадесетчетворочасовно борбено дежурство оружаних снага и народних милиција у 284 зоне одговорности.
Кабело, иначе официр венецуеланске армије са чином капетана, такође је поручио да је читаво друштво спремно да пружи отпор могућој инвазији, а да је чак и део опозиције пружио јавну подршку напорима усмереним на ”заштиту отаџбине”.
Шта ово значи за САД?
Порука о спремности на дуг сукоб не појављује се први пут у наступима венецуеланских званичника — сличне наводе могли смо чути и током претходних криза, неретко у форми обећања ”новог Вијетнама” за америчке војнике.
Ипак, овде се ради колико о тактичком плану конкретних дејстава, толико и о стратешком механизму одвраћања — евентуална војна агресија на Венецуелу представља се као континуирани издатак за САД који ће за последицу имати практичну блокаду дела капацитета америчке војске које, стога, неће бити могуће применити на другим кризним тачкама у свету.
Власти у Каракасу свесни су глобалних амбиција Вашингтона, а пре свега планова за преусмеравање фокуса на супротстављање Кини и даљу милитаризацију азијско-тихоокеанског региона — с тим на уму, обећање дугог, герилског рата представља поруку да Венецуела неће бити брза победа на путу до стратешки значајнијих циљева.
Но, како би ова стратегија била успешна, неопходно је осигурати да удар на државу неће доћи изнутра — управо зато из Каракаса чујемо поруке о спремности читавог друштва да учествује у одбрани, укључујући ту и опозиционе снаге које за Вашингтон представљају опробан механизам унутрашње дестабилизације политички неподобних држава.
