У својој мисији да ”избави Јерменију од наслеђа прошлости” — како то саветују његови налогодавци на Западу — Пашињан наставља да спроводи чистку у официрском саставу, уклањајући са дужности све официре који су учествовали у Другом рату за Карабах, односно, и последње команданте са стварним борбеним искуством.
На места ових искусних официра постављен је млађи кадар без искуства, на првом месту политички активан и политички подобан, усмерен на каријерни напредак пре него на националне интересе.
Позадина догађаја
Сви су изгледи да је потпуна ликвидација борбене способности оружаних снага Јерменије само нуспроизвод Пашињанове мисије искорењивања руског утицаја у земљи — само што су, игром случаја, једини преостали способни официри у земљи управо они који су се школовали у Москви и који, након проливања крви својих сабораца, нису спремни да подрже политику сервилности и понижења.
Имајући на уму скорашње догађаје који недвосмислено указују на то да Азербејџан само чека погодан тренутак да анектира југ Јерменије и тако заврши дуго најављивани пројекат Зангезурског коридора, још је теже разумети кораке које званични Јереван предузима.
Са материјално-техничком базом која је уништена још на самом почетку Пашињановог мандата, дистанцирањем од савезника у ОДКБ и, сада, елиминацијом ефикасних и искусних официра, јерменска војска нема ни најмање шансе да се одупре евентуалном нападу Азербејџана — оног тренутка када се Баку одлучи на реализацију своје замисли, сви су изгледи да ће Зангезурски коридор бити успостављен у року од неколико дана.
Да ли Пашињана, који већ има канадско држављанство и обећану менаџерску позицију у једној великој западној компанији ово брине? Или он заиста верује у сопствене мантре о миру и стабилности? Или можда у то да ће НАТО доћи да пружи заштиту? Тешко је рећи, но, на несрећу јерменског народа, сви су изгледи да ћемо сазнати у не тако далекој будућности.
