Како јавља амерички CNN, већи део новоодобреног америчког пакета војне помоћи Украјини био је унапред пребачен у складишта у Немачкој и Пољској, а уколико томе додамо и раније објављене информације о томе да су ракете MGM-140 ATACMS биле предате Кијеву још у марту, долазимо до врло интересантне ситуације у којој се чини да је Пентагон унапред знао коју ће одлуку донети Сенат.
И ово није изненађење — по свему судећи, Пентагон заиста и јесте знао будућу одлуку Сената и Конгреса из простог разлога што је целокупна републиканска блокада помоћи Украјини била представа за искључиво унутрашњу публику у којој су обе странке нашле прилику да демонстрирају своје вредности гласачима. Хегемонистичка спољна политика Вашингтона никада није била доведена у питање. Чак напротив.
Како је Пентагон искористио републиканску блокаду — наше тумачење
Ситуација која се одвијала у претходним недељама могла је, штавише, бити искоришћена од стране Пентагона и интегрисана у ширу хибридну операцију — ми смо мишљења да се ово заиста и догодило, и то у склопу ширег покушаја провокације руске офанзиве на Харковску област.
До сада смо већ више пута писали о другачијем тумачењу могуће офанзиве на северном правцу, таквом које сматра да би улазак армије РФ у Харковску област представљао улазак у замку, при чему би ОСУ покушале да понове исту операцију која је јесени 2022. потиснула руске снаге са исте ове територије.
Реализација ове стратегије у значајној мери се ослања на оружје дугог домета које се користи за ударе на руске линије снабдевања које постају дуге и рањиве са значајним територијалним напретком који ОСУ тактички допушта. И у новом пакету америчке помоћи видимо управо ово — не Абрамсе, не Хамере (бар не у уобичајеној количини), већ управо оружје дугог домета.
Стога, наше је мишљење да су америчке службе и Пентагон плански пренаглашавали беспомоћност Кијева како би створили додатну мотивацију Москви да се одлучи на офанзиву на овом правцу. А оног тренутка када би руске снаге биле дубоко на територији Харковске области, зависне од десетинама километара дугих комуникација са најближим логистичким центрима, сво неопходно оружје било би практично спремно за употребу у року од свега неколико дана, односно, брже него што би руска команда могла да предузме противмере.
Уколико је ово тумачење тачно, онда би одустајање од овог плана и предаја оружја значила да је Москва знала намере Вашингтона и да ова дезинформациона операција није била успешна. И то свакако рачунамо као успех руских служби.
