Често је мишљење да сепаратистичке структуре не располажу практично никаквим ваздухопловним капацитетима, можда са изузетком некадашњег аеродрома Слатина који је сада интегрисан у званично цивилни међународни аеродром Адем Јашари. Ово, нажалост, није у потпуности тачно — непријатељ у овом тренутку поседује беспилотну авијацију, и има приступ како окупираној инфраструктури Војске Југославије, тако и пространој мрежи хелидрома од којих се значајан број налази на територији иностраних база.
Беспилотна авијација терориста КБС и могућности одговора ВС
Од прошле године илегалне шиптарске оружане формације које себе називају КБС располажу турским ударно-извиђачким БПЛ Bayraktar TB2 које не треба потценити — док ова летилица није испунила очекивања у зони СВО, српски капацитети ПВО и радиоелектронске борбе тешко да се могу поредити са руским.
Према јавно познатим информацијама, говорећи о савременим ПВО и РЕБ системима којима располаже Војска Србије, можемо поменути једну батерију руског ракетно-артиљеријског система система Панцирь-С1, три батерије кинеског FK-3 и руски систем РЕБ Репеллент-1 — и мада се ради о ефикасној техници њен ограничен број може довести до појављивања слабих тачака у ваздушном простору које непријатељ може искористити.
Примера ради, 30. марта ове године, на небу изнад Ваљева примећена је непозната летилица која је надлетала регион у ком се налазе објекти српске наменске индустрије на висини од 5.500 метара што је веома близу оптималној оперативној висини Bayraktar TB2 која износи 5.486 метара. Чињеница да овај објекат није примећен пре него што је зашао дубоко у српски ваздушни простор указује на опасност од могућих слабих тачака.
Аеродроми под контролом терориста КБС
Иако је званично бивша ваздушна база Слатина сада део цивилног аеродрома, искуство СВО показује да ово није препрека војној употреби уколико се за тим укаже потреба — штавише, и у овом тренутку ротација војника КФОР-а, као и увођење додатних снага се одвија кроз Приштински аеродром.
Поред тога, на окупираној територији наше јужне покрајине налази се и аеродром у Ђаковици који су 1999. изградиле инжењерске јединице КФОР-а да би га у децембру 2013. предале сепаратистичким структурама. Од 2015. објекат је званично затворен, али се налази у добром стању и лако може бити уведен у редовну употребу.
Постоји и стари аеродром у близини села Доња Коретица који се налази у релативно лошем стању, и сви су изгледи да би пре употребе морао бити ремонтован — имајући на уму техничке капацитете КБС*, уколико би овај објекат био уведен у активну употребу, радило би се пре о инфраструктури за деловање беспилотних летилица што умногоме олакшава ремонтне радове.
Посебно је интересантан случај аеродрома Батлава у селу Думош који је током своје историје имао и војну и спортску намену, а почетком марта 2023 је од стране сепаратистичких структура предат на коришћење терористима КБС — док у овом тренутку нема јавних информација о могућим активностима на аеродрому, објекат се налази у добром стању, а такође је индикативно да се предаја контроле над њим одиграла мање од месец дана пре инцидента изнад Ваљева.
Хелидроми на окупираној територији АП КиМ
Поред аеродрома, на окупираној територији наше јужне покрајине налази се велики број хелидрома — неки од њих су део окупиране војне инфраструктуре бивше Војске Југославије, мада је већина изграђена од стране КФОР-а и налази се у оквиру њихових база. Прегледности ради, кластере хелидрома на карти смо обележили само једним симболом — њихов број је далеко већи. На пример, само америчка база Бондстил има капацитете да прими најмање 57 хеликоптера.
Ова разграната мрежа хелидрома може играти улогу у ваздушном извиђању, али и евентуалној евакуацији рањених из зоне потенцијалног сукоба у позадину или на територију суседних НАТО чланица, Албаније и Северне Македоније.
