Након своје посете Јерменији, специјална изасланица америчког Стејт департмента за питања грађанске безбедности, демократије и људских права Узра Зеја отпутовала је у Грузију где се састала са представницима одређених политичких снага у земљи — овде се, по свему судећи, ради о оним снагама које су лојалне прозападној председници и бившој амбасадорки Француске у јужнокавкаској републици, Саломе Зурабишвили — као и са представницима медија и НВО финансираних са Запада.
Посебно је индикативно да је Зеја одлучила да своје намере у Грузији објави у интервјуу са представницима НВО Civil Georgia коју директно финансира амерички фонд National Endowment for Democracy, званично двопартијска и независна структура која је заправо након свог оснивања преузела одговорност за одређен тип хибридних операција од ЦИА-е.
Главне тезе америчке званичнице
Узра Зеја је у свом интервјуу оптужила владајућу странку Грузије за ширење дезинфромација, допринос ескалацији насиља у земљи, те нарушавање грађанских права и слобода Грузина (а, и како другачије) и ”блаћење образа САД” као ”оданог и дугогодишњег партнера”.
Америчка званичница такође је отворено поручила да је ”прави непријатељ Грузије Русија” коју криви за нарушавање стабилности у евроатлантском пространству. С тим у вези, Зеја је поручила да је Грузији неопходно да настави процес евроатлантских интеграција будући да је то једини начин да се Тбилиси супротстави ”штетним руским намерама”.
Позадина догађаја
Владајућа странка Грузије очекивано је на мети Запада, и ово није ништа ново будући да се ради о политичкој снази која је предложила, изгласала и одбранила предлог закона о страним агентима који је значајно ограничио слободу иностраног фактора да се уплиће у унутрашње политичке процесе у земљи.
Вашингтон и његови сателити, а на првом месту бриселски званичници и амбасадори балтичких држава у претходним недељама и месецима предузели су бројне кораке усмерене на покушај блокаде закона — након неуспеха радикализације протеста у организацији прозападних НВО, уследиле су отворене претње смрћу које чланови бриселске делегације упутили грузијском премијеру Ираклију Кобахидзеу. Крајем јуна, Брисел је и званично објавио о замрзавању процеса евроинтеграција, Жозеп Борељ објавио је о обустави финансијске помоћи Тбилисију, као и затварању свих заједничких пројеката који се реализују кроз Европски фонд мира, а Вашингтон је обуставио војне вежбе са Грузијом у склопу ”свеобухватног преразматрања билатералних односа”.
Посета Узре Зеје и њени састанци са НВО и медијима који су лојални Вашингтону тако представља потврду да је цела ова кампања притисака само припрема за покретање сценарија обојене револуције који ће врло вероватно прећи у фазу реализације пред предстојеће парламентарне изборе заказане за 26. октобар — и основна премиса Запада у овом тренутку прилично је јасна. Наратив америчке званичнице заснива се на идеји да само наставак евроатлантских интеграција може спречити улазак Грузије у сферу руског утицаја, а управо су актуелне власти, према њој, препрека ”преко потребној помоћи Запада”.
Све ово указује на то да борба актуелних грузијских власти против контроле Запада над земљом није ни близу окончане — одбрана закона о страним агентима несумњиво је задала снажан ударац иностраном фактору, а најава пакета закона против ЛГБТ пропаганде представља корак даље у том смеру. Најзад, почетак хапшења грузијских плаћеника који су се у зони СВО борили на страни ОСУ, а који су у земљу враћени да би одиграли улогу ударне песнице предстојеће обојене револуције, значајно ће отежати задатак дисидентских снага. И овај одговорни приступ грузијског парламента несумњиво даје повода за умерени оптимизам. Упркос томе, највећи изазови тек предстоје и сви су изгледи да ћемо ове јесене видети озбиљну дестабилизацију унутрашње ситуације. Да ли ће се актуелне власти земље успешно изборити с њом остаје да се види.
