Како је јуче саопштено из Министарства спољних послова Узбекистана, судске власти земље у сарадњи са безбедносним службама покренуле су 1.100 истражних поступака против појединаца за које се верује да су учествовали у борбама у зони СВО на страни Русије. Оваква активност, подсећају у Ташкенту, санкционисана је према важећим законима:
Законима република забрањено је учешће у војним дејствима изван граница земље. Одговарајуће мере ће бити примењене.
Позадина догађаја
Овакви закони ипак нису реткост и Узбекистану се тешко може замерити просто поступање у складу са важећим правним оквиром — оно што привлачи посебну пажњу, међутим, јесте то што је једнако адекватна реакција у погледу радикалних исламиста који су се крајем прошле године вратили из Сирије у потпуности изостала.
Према информацијама које је 21. децембра објавила међународна организација за превенцију насилног екстремизма GCERF (Global Community Engagement and Resilience Fund), у мање од две недеље од пада Башара Асада у Узбекистан се вратио 531 појединац који је претходне године провео у заточеништву због учешћа у борбама на страни радикалних исламистичких група — ови појединци слободно су ушли у земљу где не само што се нису сусрели са правним поступцима, већ нису чак ни стављени под надзор безбедносних служби.
Другим речима, јасно је да је примена овог закона у Узбекистану више него селективна, а импликације ове праксе могу бити више него значајне имајући на уму најављено продубљивање сарадње Ташкента и Брисела у спољнополитичкој и безбедносној сфери, као и успон русофобног ултра-национализма који смо могли пратити у последњим месецима, паралелно са континуираним растом утицаја колективног Запада.
