Парламентарни избори одржани у пре два дана у Молдавији прошли су без изненађења — у очекиваној репризи догађаја председничких избора из новембра прошле године, гласови дијаспоре у последњем тренутку преокренули су ситуацију у корист владајуће странке — PAS радикално прозападне председнице Маје Санду тако је де факто изгубио изборе у земљи, али задржао власт са 50.03%.
Само галасање у иностранству и овог пута је било обележено назнакама озбиљних манипулација — за 300.000 грађана Молдавије у Русији била су отворена само два изборна места са око 10.000 гласачких листића, док су у западним земљама оба ова показатеља достигла рекордне размере, са наводним појављивањем 100.000 нових гласача у односу на председничке изборе.
На исходе избора утицала је и вишемесечна кампања ликвидације политичких противника започета још у марту са хапшењем Јевгеније Гуцул и Ирине Лозован, као и изрицањем пресуде против Александра Нестеровског, те задржавањем Алексеја Лунге. А, свега неколико дана пре гласања, опозиционим партијама Срце Молдавије и Велика Молдавија забрањено је учешће на изборима упркос ранијем одобрењу ЦИК-а.
Припреме Кишињева за неповољан исход
Све ово, међутим, није било довољно да актуелне власти Молдавије увери у њихову победу због чега смо у претходним данима могли видети припреме за евентуално поништавање резултата избора које је најавила председница Маја Санду.
Са почетком гласања, такође је уведена и забрана анкетирања гласача и спровођења статистичких истраживања — критичари кишињевског режима указују на то да се овде може радити о покушају да се сакрију могуће разлике између званичних и очекиваних резултата.
Најзад, убрзано постављање лојалиста и бивших припадника владајуће партије на високе позиције у Уставном суду унапред је обесмислило најављене жалбе опозиционих лидера.
Перспективе
У светлу практичног колапса политичког система и ерозије суверенитета, упитна победа владајуће странке Молдавије тешко да се може назвати консолидацијом власти колико неопходном формалношћу за осигравање континуитета политике Кишињева, а у складу са стратешким планом разрађеним у западним центрима моћи.
Док су се Маја Санду и њени политички савезници припремали за изборе, јединице оружаних снага Румуније распоређене дуж граница две државе преведене су у стање повишене борбене готовости, а кијевски режим усвојио је закон о распоређивању ОСУ изван условних граница Украјине — и све то у светлу све учесталијих навода о могућој инвазији на Придњестровље на шта већ месецима упозорава Спољна обавештајна служба Русије.
Са готово потпуним уклањањем обезглављене опозиције из политичког живота земље и апсолутистичком контролом над целокупним државним апаратом, кишињевски режим је на парламентарним изборима осигурао пре свега медијску победу која ће процесима који долазе дати привид легитимитета — или ће нас бар у то убеђивати западни медији и званичници.
