Западни медији поново пишу о могућности уласка европских трупа у Украјину — али шта о томе кажу европски званичници?

Поруке из Париза

Баш у тренутку када је медијска хистерија изазвана његовим ранијим изјавама спласла, председник Француске Емануел Макрон одлучио је да поново скрене пажњу светске јавности на себе, подсећајући да је улазак француских трупа у Украјину могућ, уз претпоставку пробоја фронта од стране армије РФ и последичног званичног захтева Кијева.

Иако је јасно да се овде ради, поново, о покушају да се испита реакција француске јавности на ову могућност, интересантно је приметити да је у односу на прошле испаде Макрон сада увео нови критеријум — званични захтев Кијева. Допушта ли онда француски лидер, хипотетички, да до пробоја фронта дође, а да позив у помоћ из Кијева никада не стигне?

Поруке из Кијева

Коментаришући ову изјаву, посланик Врховне Раде Алексеј Гончаренко поручио је да ће Кијев упутити одговарајући захтев у случају да се суочи са недостатком сопствених снага да се супротстави руској офанзиви.

Но, јасно је да ће Кијев овај захтев упутити само ако му се каже да то учини — штавише, овај посредни дијалог Макрона и Гончаренка неодољиво подсећа на размену врло сличних порука између Хезболе и Хамаса у раним фазама тренутне ескалације палестинско-израелског сукоба.

Тада је Хезбола тврдила да неће интервенисати без позива јер Хамас и сам има довољно снаге, а позив Хамаса никада није стигао, иако је било јасно да о заустављању израелске офанзиве не може бити ни речи.

Поруке из Варшаве

Министар спољних послова Пољске Владислав Сикорски пронашао је врло креативан начин да избегне да одговори на питање новинара о могућности уласка пољских снага у Украјину:

Ми нећемо откривати своје карте. Нека Путин размишља шта ћемо урадити.

Но, званична Варшава не даје много материјала за размишљање — јавна је тајна да Пољска чека званични почетак колапса украјинске државности како би извршила анексију западних области које, заједно са деловима Белорусије, сматра својим историјским територијама.

Поруке из Рима

Нешто другачији став стигао је од министра одбране Италије Гвида Крозета, једног од отворенијих критичара Макронове ратнохушкачке реторике:

Ја нећу осуђивати председника пријатељске државе каква је Француска, али не разумем ни циљеве ни корисност изјава које, објективно, само подижу тензије. То може испровоцирати нову сприалу конфликта која неће бити од користи ни самим Украјинцима.

Став Италије, као и до сада, наставља да одудара од мејнстрима европске реторике у том погледу да он упућује отворену критику идеји увођења европских трупа у Украјину — другим речима, званични Рим нема намеру да буде увучен у туђ сукоб. А тим пре што Италија на својој територији има америчко нуклеарно наоружање које би у случају директног сукоба Русије и НАТО постало легитимна војна мета.