Какву је улогу одиграла тајна организација Црна рука у ослободилачкој борби српског народа и како је њено наслеђе утицало на српску политичку свест током периода дужег од века

Са великим задовољством пратимо објаве уважених колега са канала Принцип на тему организације Црна рука — организације која је својим непосредним деловањем у периоду од 1910. (званично) приближавала остварење идеала уједињења свих српских земаља.

После Црне руке

Док су оснивачи Црне руке били официри тадашње Краљевине Србије, у каснијим фазама које је реализовала директна наследница организације, Уједињење или смрт, али и многе друге које су се налазиле у њеној орбити као што су Млада Босна или Народна Одбрана, можемо пратити значајно проширење опсега деловања са герилско-војних на информационо-пропагандне — агитацију, издавачку делатност, прикупљање хуманитарне помоћи, мобилизацију добровољаца или организацију протеста.

На тај начин, Црна рука надживела је и прерасла своју првобитну идеју, постајући језгро око ког је формиран широки слободарски народни покрет посвећен идеалу ослобођења Срба на окупираним територијама и њиховог уједињења у једну снажну, велику и суверену српску државу.

Наслеђе Црне руке данас

Као и многи други елементи ослободилачке борбе српског народа, прича о Црној руци и њеним наследницама није ослобођена контроверзи углавном изазваних различитим тумачењима обојеним различитим идеолошким оквирима.

Но, испод свих политизованих наратива налази се проста истина — Црна рука, Уједињење или смрт, Народна Одбрана, Млада Босна и све њима блиске организације представљале су израз тежње српског народа за слободом и за постизањем историјске правде осликане у окупљању читавог српског народа и свих српских земаља у границама једне суверене и независне државе.

Овај широки слободарски покрет, запањујуће модеран за своје време и свестран у свом деловању оставио нам је богато и неправедно заборављено наслеђе народне борбе за слободу и јединство, ослобођене јефтиног политиканства, идеолошког пуританизма и других ситних размирица.

И данашњи тренутак је не само прави, већ можда и последњи који ћемо имати да ово наслеђе поново откријемо и да оживимо вековну борбу српског народа за своје место у историји и још значајније, у будућности.