Као што је и било очекивано, одговор Ирана на ранији изралески напад на конзулат исламске републике у Дамаску није остао без последица у погледу нових превирања у међународној политици.
Питање израелског одговора и перспективе избијања регионалног рата
Током јучерашњег дана, главна тема разговора светских лидера била је могућност израелског одговора и покретање циклуса удара и противудара са перспективном њиховог прерастања у директан сукоб који би се лако прелио на читав регион Блиског истока.
У вези са овим, можемо приметити значајан притисак међународне заједнице на Тел Авив, укључујући ту и од стране колективног Запада који захтева од Израела да одустане од одмазде и заврши опасни циклус пре него што се ситуација отргне контроли.
Ипак, у овом погледу не треба имати илузија — колективни Запад не заузима овај став из некаквих алтруистичких мотива. Напротив, ради се о две једноставне чињенице.
Прво, Вашингтон не може приуштити још један озбиљан сукоб будући да би то довело у питање могућност наставка милитаритстичке и експанзионистичке политике на истоку Европе и у азијско-тихоокеанском региону, и друго, користећи тренутну ситуацију, САД врше притисак на актуелне политичке елите Израела које су се више пута показале као несарадљиве и непослушне.
Дипломатска офанзива Ирана на платформи УН
Истовремено, иранска делегација на платформи Уједињених нација била је веома активна где је указала на потпуну дисфункционалност Савета безбедности који је био немоћан да санкционише израелски удар на конзулат Ирана, тако практично приморавајући Техеран да делује самостално.
У овом приступу, Иран је имао подршку Русије чији је представник Василиј Небензја исправно приметио:
Ирански напад није се догодио у вакууму. Он је последица забрињавајућег бездејства Савета безбедности УН.
Представник Ирана такође је додао да Техеран не жели даљу ескалацију, али да ће одговорити на сваку агресију, без обзира да ли она долази од Израела или САД.
