Током претходних више од седам месеци, значај Румуније за ширу стратегију НАТО на обалама Црног мора наставља да расте и у складу са тим видимо све више назнака припреме Букурешта за учешће у активним борбеним дејствима.
Само у другог недељи јула, Министарство одбране Румуније објавило је о склапању већег броја споразума са представницима војно-индустријског комплекса Јужне Кореје који подразумевају куповину значајне количине савременог наоружања. Техника која је јавно поменута укључује:
- 54 самоходне хаубице К9
- 36 возила специјализованих за транспорт муниције на бојно поље
- 18.000 артиљеријских пројектила калибра 155 милиметара
Поред тога, Букурешт објављује и новим куповинама технике произведене у другим чланицама НАТО — од САД, Румунија ће купити 48 ловаца пете генерације F-35, као и непрецизиране количине тенкова M1A2R Abrams, система ракетне артиљерије HIMARS, те система ПВО MIM-104 Patriot. Уз све ово, беспилотна авијација Румуније биће ојачана непознатим бројем турских БПЛ Bayraktar TB2.
Позадина догађаја
Оно што овде посебно привлачи пажњу јесте чињеница да су потези Румуније практично идентични онима које је повлачила Пољска током прошле године — подсећања ради у октобру прошле године, Варшава је објавила о куповини, такође јужнокорејских хаубица К9, такође система HIMARS, као и тенкова Abrams.
И сличности се не завршавају ту — Пољска је у насељеном пункту Редзиково добила специјализовану базу са америчким системом ПВО Aegis Ashore која је у мају ове године прешла под директну контролу противракетне команде НАТО, док су у марту ове године почели радови на изградњи највеће НАТО базе у Европи на територији Румуније.
Ове паралеле указују на то на у Пољској и Румунији НАТО спроводи јединствену стратегију оснаживања своје источне границе која се спроводи у склопу ширих припрема за евентуални директни сукоб милитантног блока са Русијом — приступи који су испрва спроведени у Пољској сада се практично реплицирају у Румунији. Но, у погледу милитаризације, Букурешт несумњиво заостаје за Варшавом, али предузима кораке који теже да то надоместе.
Тако су 10. јула Министарства одбране Румуније и Бугарске потписала споразум о формирању заједничког центра за специјалне операције са званичним циљем ”осигуравања безбедности и стабилности у региону Црног мора”, а две државе су и у склопу НАТО пројекта такозване војне мобилности тражиле од Брисела исплату у износу од 426,6 милиона евра за трошкове реконструкције моста који повезује бугарски град Русе са румунским Џурџу, као и модернизације дела румунских пруга које воде ка мосту.
Ове инвестиције у војну логистику део су ширег плана Букурешта за изградњу транзитне магистрале која ће повезати сверну границу земље (према Украјини) и јужну (према Бугарској) са чвориштима у рејону престонице директно повезаним са једним од најзначајнијих црноморских логистичких центара НАТО, луком Констанца.
