Није прошло ни 24 часа од тренутка проглашења резултата председничких избора у САД, а радикали у редовима Европске Комисије већ су пожурили да демонстрирају своју лојалност глобалистичким интересним групама, оличеним у одлазећој администрацији Џоа Бајдена и америчкој демократској странци шире, обећавајући убрзану милитаризацију ЕУ и наставак агресивно антируске политике упркос променама у Белој кући.

Као лице агресивне русофобије у Европи, како се чини, одабран је бивши премијер Литваније, а сада кандидат за новоформирану позицију европског комесара за одбрану (судећи по изузетној медијској пажњи, сви су изгледи да је кандидатура само формалност) Андријус Кубилијус који је наступајући пред Европским парламентом поручио да ће се нови сазив Европске комисије под лидерством Урсуле фон дер Лајен припремати за рат против Русије, узимајући у обзир ”најнепредвидивије војне сценарије”.

Он је упозорио да европске армије у овом тренутку значајно заостају за Русијом, наводећи да Москва има ресурсе да за свега 6 месеци произведе онолико наоружања колико се укупно налази у арсеналима Бундесвера — Кубилијус сматра да ово представља озбиљан проблем који захтева хитну реакцију и у складу с тим обећава да ће у случају ступања на дужност у року од 100 дана израдити стратегију будућности одбрамбене политике ЕУ која ће упркос новом приступу безбедносним питањима бити компатибилна са плановима НАТО.

Позадина догађаја

Како се чини, у раније разрађеним плановима милитаризације ЕУ које је у јулу објавила нова-стара председница Европске Комисије Урсула фон дер Лајен, посебна улога дата је државама које традиционално припадају најагресивнијој авангарди НАТО — ради се, наравно, о Пољској, као и балтичким државама којима су како формално, тако и неформално додељене значајне улоге у бриселској бирократији.

Поред Кубилијуса ту можемо поменути Естонце Кају Калас, кандидаткињу за позицију шефа европске дипломатије, као и Матија Масикаса који претендује на позицију генералног директора у спољној служби ЕУ, а тренутно се налази на челу делегације ЕУ у Кијеву и Летонца Валдиса Домбровскиса, кандидата за место комесара за економију.

Уколико овоме додамо и чињеницу да се на челу пољске владе поново нашао каријерни бриселски дипломата Доналд Туск који је до сада већ спровео кампању лобирања за милитаризацију Европе, обуставио пољско учешће у Уговору о конвенционалним снагама у Европи и убрзао милитаризацију границе са Белорусијом, постаје јасно да је у европи формирана снажна пољско-балтичка осовина која за циљ има одржавање агресивног антируског спољнополитичког курса на врху списка приоритета ЕУ у периоду када директни ангажман Вашингтона може бити у некој мери умањен.