Данас је несумњиво црн дан, не само за Сирију, већ и за све суверенистичке снаге широм света — уз све своје мане и пропусте, Башар ел Асад био је својеврсни симбол отпора америчком хегемонизму који је више од 13 година одолевао покушајима Вашингтона и његових регионалних сателита да било контролишу, било разоре његову земљу.

Асад је био лидер који је успешно зауставио кампању свргавања власти на Блиском истоку коју су САД започеле са Ираком Садама Хусејна, а наставиле са Тунисом (2010), Египтом и Либијом (2011), у складу са планом познатим као Project for the New American Century који је, према саопштењу Веслија Кларка из октобра 2007. укључивао свргавања легитимних власти у седам држава — Ираку, Сирији, Либији, Либану, Сомалији, Судану и Ирану.

Бирајући да формално затражи војну помоћ Русије у заштити своје земље која се суочавала са крвавим грађанским ратом који су финансирале бројне регионалне и светске снаге, Асад је, за разлику од многих, одустао од идеје компромиса са Западом, свестан чињенице да је овај корак означио претварање текућег сукоба у борбу на све или ништа, уз све последице које из тога произилазе.

Стога, на крају дана, остављајући по страни питања могао ли је Асад поступити другачије у годинама релативног примирја, и могли су ли се трагични догађаји претходних 11 дана окончати другачије, бивши сиријски лидер заслужује истакнуто место у историји борбе за праведнији мултиполарни светски поредак којој је дао значајан допринос и у врло незавидној и сложеној ситуацији чинио највише што може за своју земљу, за свој народ, али и за идеал света слободног од америчке хегемоније. И за то је платио цену.