На руском сегменту Телеграма повела се интересантна дискусија поводом навода о удару ОСУ на радарску станицу Воронеж-ДМ која представља део стратешког система за рано упозорење за ракетни напад.
Без обзира на то о коликој штети се ради (сви су изгледи да су оштећења претрпеле само административне зграде), према руској војној доктрини напад на овакав објекат представља повод за нуклеарни удар. Но, ствари нису тако једноставне.
Шта ситуацију чини сложеном?
Уколико оставимо буквалистичко читање доктрине по страни, јасно је да је текст подразумевао директан удар стратешког типа, а не напад импровизованог дрона упитне ефикасности лансираног од стране прокси-снаге.
Јасно је да би у том случају нуклеарни удар (на кога?) био више него несразмерна ескалација коју је тешко оправдати. Но, и одсуство реакције било би једнако, ако не и више проблематично.
Док руски аналитичари предлажу различите одговоре који се крећу од лансирања интерконтиненталне балистичке ракете без бојеве главе на неки циљ у бившој Украјини, преко диверзија на НАТО базама, до унапред најављеног конвенционалног удара на америчку базу на Хавајима.
Коначну одлуку, наравно, донеће највише војно-политичко руководство РФ, и ова одлука биће добро промишљена будући да нема сумње да је удар — који званична Москва за сада није ни потврдила, ни демантовала — био само испитивање реакције Русије на значајну ескалацију која на неконвенционалан начин испитује границе руске нуклеарне доктрине.
