Свега недељу дана након што је Кина окончала своје велике војне вежбе око Тајвана, војни бродови поново се појављују у Јужном Кинеском Мору, но овог пута се ради о обалској стражи Филипина и морнарици САД које су започеле војну вежбу Kamandag 8 на свега 160 километара од јужне тајванске обале — иако су званичници Маниле већ поручили да се не ради о активности усмереној против Пекинга, географија војних активности, као и њихово покретање по окончању дејстава Народноослободилачке амрије Кине указују на то да је стварност знатно другачија.
Војно-политичка ситуација остаје напета и на Корејском полуострву, где су оружане снаге Јужне Кореје извеле демонстративну вежбу гађања ракетном артиљеријом, погађајући циљеве у Јапанском мору системима ракетне артиљерије Chunmoo — притом, сами системи били су распоређени на положајима јужнокорејске армије дуж границе са Северном Корејом што не оставља простора за спекулације у погледу тока против кога су ове активности биле усмерене.
Такође видимо и наставак стапања источноевропског и азијско-тихоокеанског фронта у текућем геополитичком сукобу — с једне стране, руски стручњаци за стратешку комуникацију настављају да са великим успехом користе наративе о наводном доласку севернокорејских снага у зону СВО за сопствену информационо-пропагандну кампању. Тако је данас, на узвишењу у рејону Цукуриног (покровско-кураховски правац) поред руске тробојке била подигнута и застава Северне Кореје. Иако је јасно да су обе заставе поставили војници Централног војног округа армије РФ, појављивање овог снимка изазвало је талас панике у медијима блиским кијевском режиму.
С друге стране и Сеул се ослања на ове наративе како би оправдао покренуту дискусију о испоруци артиљеријске муниције Кијеву што је корак који би означио коначно напуштање досадашње политике Јужне Кореје према којој је извоз наоружања у зону сукоба недопустив. А, према писању западних медија, слање јужнокорејских војних инструктора на територије под контролом кијевског режима такође остаје на столу.
Импликације
Све ово указује на то да у овом тренутку ни са једне стране не постоји интерес за смањење тензија — за Вашингтон и његове регионалне сателите, повлачење пред одлучним наступом Пекинга и Пјонгјанга означио би неуспех политике ограничавања регионалног утицаја Кине и практични колапс читавог антикинеског војно-политичког блока који је у претходне две године формиран око овог концепта.
С друге стране, Кина и Северна Кореја, очигледно, извукле су закључке из осам година суздржаности Русије и одлучиле да не направе исту грешку — стога, у последњим месецима видимо све одлучније одговоре на провокације Сеула, Маниле, Токија и Вашингтона, који су од пролећа 2024 неретко укључивали и демонстративне војне активности.
Све ово, међутим, не значи да се ближимо избијању сукоба у азијско-тихоокеаснком региону — иако тензије остају високе и без икаквих назнака могуће деескалације, све што у овом тренутку видимо на терену није заиста ново. И војне вежбе и запаљива реторика већ дуг временски период у мањој или већој мери прате политичке процесе у регији, не доводећи притом до отвореног војног сучељавања.
Истовремено, продубљивање несугласица, јачање утицаја Вашингтона и постепено напуштање дијалога у корист демонстрација војне моћи чине сложан комплекс геополитичких проблема у азијско-тихоокеанском региону све даљим од могућег решења, а даљи раст тензија несумњиво води све укључене актере ка веома неизвесној будућности у којој неконтролисана ескалација може бити питање само једне погрешне процене.
