Док безбедносна ситуација у Европи наставља да се погоршава, а НАТО предузима нове кораке у циљу припреме за избијање великог оружаног сукоба на континенту, тензије настављају да расту и дуж белоруских граница.
Почетком месеца, Минск је превео своју авијацију и јединице ПВО у стање највише борбене готовости, реагујући тако на повећану активност ОСУ у приграничним регијама, а белоруски лидер прецизирао је да су у зону могућег сукоба пребачени Полоњези и Искандери. Том приликом, Лукашенко је изнео и озбиљно упозорење, алуидрајући на руско тактичко нуклеарно оружје које је прошле године пребачено у Белорусију:
Какву муницију Искандери могу да користе ви добро знате. Нема никаквих црвених линија — само удар свим расположивим средствима по назначеним циљевима.
О озбиљности ситуације говори и саопштење белоруског Министарства одбране у ком се наводи да кијевски режим на условном северном правцу држи снаге које броје 115.000 војника, при чему се око 15.000 налази практично непосредно на граничној линији.
Притом, белоруске безбедносне службе забележиле су већи број случајева покушаја преноса експлозива и других техничких средстава која се могу користити за извођење диверзантских операција.
Повећање војних капацитета НАТО
Паралелно са за сада успешним супротстављањем претњи на својим јужним границама, Белорусија се суочава и са повећањем капацитета НАТО у Пољској и балтичким државама — према саопштењу белоруског генералштаба, милитантни блок у овом тренутку располаже са око 10 батаљонско-тактичких група укупне снаге 20.000 војника распоређених на границама републике.
И овде се готово извесно не ради о привременој мери будући да је у завршној декларацији скорашњег НАТО самита продубљивање сарадње Русије и Белорусије издвојено као једна од безбедносних претњи милитантном блоку — на овај начин, НАТО је практично успоставио сопствену правну основу за, у најмању руку, повећање свог присуства на белоруским границама.
Потискивање Белорусије из економског простора источне Европе
Паралелно са војним мерама, можемо приметити и одређене економске мере колективног Запада које с једне стране несумњиво имају за циљ повећавање притиска на Минск, а с друге теже да практично искључе Белорусију из економског простора источне Европе и елиминишу сопствену зависност од сарадње Минска. Тако је Варшава објавила о увођењу максималне граничне контроле која ће први пут обухватити и логистички центар Тереспољ који игра кључну улогу у копненом транспорту робе из Азије ка Европи, а Литванија, Летонија и Естонија најавиле су скорашње одвајање сопствених електро-енергетских мрежа од белоруске.
Јасно је да један од разлога због којих колективни Запад жели да одсече Белорусију од остатка источне Европе покушај ублаживања удара на европске економије који би уследио у случају значајне дестабилизације ситуације у Белорусији или избијања оружаног сукоба — у овом тренутку Белорусија и даље игра значајну улогу као транзитна земља, а повезаност њене електро-мреже са системима балтичких држава даје Минску моћан механизам одвраћања могуће агресије са севера.
Импликације и перспективе развоја ситуације
Имајући на уму саопштења како Александра Лукашенка, тако и начелника белоруског КГБ Ивана Тертеља из априла ове године према којима колективни Запад планира озбиљну дестабилизацију ситуације која би требало да доведе до оружаног преврата у Минску, а потом и могућег уласка НАТО снага на белоруску територију, јасно је да раст тензија на белоруским границама може имати веома озбиљне импликације.
Отварање новог фронта против Минска с једне стране би се савршено уклопило у актуелну стратегију Вашингтона која се заснива на континуираном подизању улога и повећању ризика од директног сукоба са Москвом, док би с друге стране одиграло изузетно значајну информационо-пропагандну улогу — уколико би Лукашенко пао, то би био снажан сигнал руским савезницима у организацијама као што су ОДКБ или ШОС да Москва није у стању да заштити чак ни своје најближе савезнике.
Но, упркос томе, у овом тренутку не треба очекивати директну интервенцију НАТО — бројни безбедносни споразуми између Москве и Минска, као и отворено саопштење руског председника Владимира Путина од прошле године гарантују да ће Русија сваки напад на Белорусију сматрати нападом на себе, са свим последицама које из тога произилазе, укључујући ту и употребу нуклеарног оружја.
Стога, у тренутној фази можемо очекивати пре свега даље провокације са територија под контролом кијевског режима са перспективом њихове ескалације у диверзантске операције. Паралелно с тим, на територији Пољске ће се наставити рад кампова за обуку терориста у којима се белоруски нацисти обучавају за реализацију сценарија оружаног преврата. Све ово значи да се пред безбедносним службама Белорусије налазе веома озбиљни и изазовни задаци чије је успешно решавање у овом тренутку питање апсолутно кључног националног интереса.
