Свега дан након што су снаге ОСУ лансирале америчке ракете ATACMS по циљевима у Брјанској области, британске ракете Storm Shadow први пут су полетеле ка циљевима у Курској области — уколико овоме додамо целоноћне налете непријатељских БПЛ јасно је да Кијев и његови западни покровитељи поручују Русији да не верују у упозорења Москве и не намеравају да ограничавају своја дејства.
Јасно је да у овом тренутку дејства колективног Запада имају на првом месту информационо-пропагандни карактер — о овоме сведочи и раст употребе БПЛ који су далеко мање ефективни, али зато доприносе медијској представи о некаквој незаустављивој далекометној офанзиви ОСУ.
Но, све то не чини одговор Русије ништа мање значајним — црвене линије које се у овом тренутку прелазе (иако неки спекулишу о томе да ли су ракете прешле више или мање од 300 километра) опасно се приближавају стратешким документима Руске Федерације и одсуство одговора може довести до довођења у питање целокупног система одвраћања агресије.
Руски одговор — Између чињеница и спекулација
Колективни Запад истовремено са подизањем улога почео је са демонстративним припремама за могући руски одговор — бројне амбасаде држава чланица НАТО у Кијеву данас су престале са радом (исто је поступила и амбасада Казахстана), а од јутра западни медији пишу о предстојећем масивном ваздушном удару.
Средином дана појавиле су се и спекулације о могућој примени интерконтиненталне балистичке ракете РС-26 Рубеж што би тешко било оправдано — ради се о оружју стратешке намене чија је примарна улога пробијање напредне противракетне одбране на великим раздаљинама. У контексту бивше Украјине, оне тешко да имају предност у односу на, рецимо, различите типове надзвучног оружја које смо већ видели на делу током досадашњег тока СВО.
Но, говорећи о чињеницама, све о чему можемо говорити јесте примећено пребацивање додатних стратешких бомбардера ка западу Русије, уз лет најмање 10 Ту-95МС са базе Олења у Мурманској области ка бази Енгелс на територији Саратовске области. Ово заиста може указивати на нове масовне ударе, мада за сада ништа не указује на промену уобичајеног арсенала или уобичајеног списка циљева.
Но, уколико Русија заиста планира да одговори на текућу ескалацију, она то несумњиво може учинити и без видљивих припрема— било да се ради о ударима на НАТО штабове на територији бивше Украјине или можда чак на америчке и британске базе, она то може учинити конвенционалним системима, без неопходности за примену нуклеарног оружја. Да ли ће ова одлука бити донета у Москви показаће време.
