Нема сумње да нови амерички председник приступа тзв Агенцији за међународни развој, озлоглашеном USAID који стоји иза бројних светских НВО, али и бројних обојених револуција, знатно другачије од својих претходника — ова агенција суочила се прво са замрзавањем својих активности у циљу њихове ревизије, а свега неколико дана касније и са озбиљним изгледима за потпуну ликвидацију.
Овакав крајњи исход најавио је и Илон Маск када је, у својству директора Одсека за државну ефикасност (DOGE) поручио да USAID представља криминалну организацију која „мора умрети„.
До овог тренутка, више од 1.000 запослених агенције или је већ отпуштено или се налази на принудном одсуству услед покушаја саботаже захтева DOGE-а у погледу омогућавања приступа агенцијским системима и архивима.
Позадина догађаја
Посматрајући крај USAID-а како се одвија пред нашим очима, тешко је избећи осећај краја једне ере америчког хибридног ратовања и мешања у унутрашња питања суверених држава — но, рећи да је свему овоме дошао крај било би исувише наивно.
Иако USAID врло вероватно нема будућност, то није случај да многим другим формално приватним или независним организацијама као што су National Endowment for Democracy, Open Society Foundation, Rockefeller Foundation, Carnegie Endowment for International Peace, Carr Center for Human Rights Policy и др. У овом тренутку, највећи део ове мреже наставља да несметано функционише чиме су ефективне последице гашења USAID-а сведене на минимум и ограничене на првом месту на постсовјетски простор.
Истовремено, колико јуче, државни секретар САД Марко Рубио објавио је да ће преузети контролу над пројектима USAID-а, имплицирајући да ће овлашћења агенције бити пренета на Стејт департмент у ком случају наставак уобичајених активности можемо очекивати већ у најближој будућности.
Са свим тим на уму тешко је не поставити питање чему онда рат против USAID-а уколико ће све остати исто? Одговор на ово питање може бити повезан са доминацијом Демократске странке у организацији коју Трамп и Маск покушавају да ликвидирају — марионетске владе и организације спонзорисане и контролисане од стране агенције потчињене су не само политичком Вашингтону већ и директно лидерству Демократа што републиканска администрација разумљиво види као претњу.
