У последњих неколико дана, а посебно у вези са задржавањем брода Eagle S у Балтичком мору од стране обалске страже Финске, у западним медијима све чешће се појављује термин руска ”флота из сенке” — овде се мисли на комерцијалне бродове који под заставама трећих држава превозе руске енергенте до купаца који настављају сарадњу са Мосвком упркос санкцијама колективног Запада. Стога, говорећи о борби против ”флоте из сенке”, државе чланице НАТО и ЕУ заправо говоре о смањењу маневарског простора за заобилажење санкционих притисака.
И мада задржавање брода Eagle S представља први случај физичког спречавања пловидбе, формални повод за ову ескалацију било је оштећење подводног елекричног вода Estlink 2 који омогућава размену електричне енергије између Финске и Естоније — до пресецања овог кабла, тврде у Хелсинкију, дошло је у тренутку када се Eagle S налазио у његовој непосредној близини. Но, како напомињу руски аналитичари, не постоји ништа што би спречило специјалне јединице НАТО да изведу овакву диверзију, практично у форми операције под лажном заставом.
У овом тренутку, брод који је из Санкт Петербурга пловио за Каиро и даље је задржан, а истрага која је наводно у току, за сада се фокусира на недостатак сидра које је могло бити искоришћено за оштећење кабла — имајући на уму затвореност истраге, о оправданости ових тврдњи тешко је дати коначни одговор.
Позадина догађаја
Индикативно је да до овог инцидента долази свега неколико дана након што је колективни Запад објавио о завршетку формирања коалиције 12 држава са излазом на Северно и Балтичко море приступањем Немачке и Пољске војном блоку под вођством Велике Британије Joint Expeditionary Force — сам JEF формиран је још 2014. године, мада је почетком децембра 2023. објавио увођење вишег степена реаговања (JEF Response Option) који подразумева размештање додатних поморских и ваздушних снага држава чланица блока у Балтички регион, а са формалним циљем осигравања безбедности критичне подводне инфраструктуре.
Још тада, писали смо да су ове активности, као део ширег процеса милитаризације северне Европе, усмерене не на заштиту инфраструктуре, већ напротив на припреме за поморску блокаду Калињинграда и последичну изолацију руске ексклаве у ишчекивању могућег почетка великог оружаног сукоба у Европи. И чини се да се ова претпоставка показује као оправдана, будући да ситуација на терену указује на то да већ опробаном тактиком постепене ескалације НАТО заправо припрема за блокаду Финског залива о чему је речи било још почетком године.
Све ово, наравно, не значи да економска димензија игра улогу просто формалног изговора — имајући на уму чињеницу да до овог развоја догађаја долази у светлу обуставе испорука руског гаса у Европу преко територије бивше Украјине, као и нових санкција које су захватиле и Балкански ток, али и сам НИС, сви су изгледи да Запад планира да реши два проблема једним ударцем — зада удар руској економији, и претвори Северно и Балтичко море у акваторије под директном контролом НАТО.
