Раниије данас портпарол оружаних снага ДР Конго Силвана Екенге објавио је о томе да је војска успешно зауставила покушај државног удара, а сви укључени у његову организацију су ухапшени.
Имајући на уму општу атмосферу нестабилности у екваторијалној Африци, као и унутрашњи сукоб државних власти са више сепаратистичких и терористичких група у самом ДР Конгу, на први поглед се може чинити да је ово само још један обичан дан у афричкој политици. Но, да ли је све тако једноставно?
Позадина догађаја
Почетком марта, нова ескалација сукоба на граници ДР Конго и Руанде са учешћем терористичке групе М23 изазвала је пажњу Вашингтона који је интервенисао против свог сателита Руанде и на страну ДР Конга — овај потез био је мотивисан економским интересима пре него политичким, но свакако је означио одређено отопљавање односа две државе.
Власти ДР Конга су потом дале Вашингтону значајно проширење територије коју користи амбасада САД која је заузврат обећала инвестиције у вредности од 170 милиона долара и отварање 1.600 радних места. Очигледно, динамика односа на линији Вашингтон – Киншаса се променила и налази се на узлазној путањи. Бар до овог тренутка.
Истину говорећи, инсинуација да су САД биле умешане у покушај државног удара у овом тренутку представља спекулацију, али спекулацију засновани на претходним примерима.
Поређења ради, уколико се сетимо 2015. када су власти Турске одлучиле да направе значајан заокрет ка Западу који је довео до погоршања односа са Москвом и ескалације ових тензија обарањем руског авиона, онда ћемо се свакако сетити и онога што се десило 2016. Покушај државног удара.
Или, ако се сетимо раста тензија у односима Москве и Минска 2019 услед несугласица о цени енергената — Белорусија је тада одлучила да кокетира са Западом у циљу осигуравања бољег договора са Москвом. Но, ова сарадња била је кратког даха будући да је већ 2020 дошло до обојене револуције и покушаја државног удара у Минску.
Да ли се овде ради о случајности? У неку руку, ово није у потпуности искључено, али чини се да постоји врло интересантна правилност — сваки пут када држава која води релативно суверену политику интензивира своје контакте са Вашингтоном, покушај државног удара долази недуго потом.