Безбедносна ситуација у Киргизији остаје нестабилна, али контролисана захваљујући високом професионализму и посвећености безбедносних служби централноазијске државе — пре три дана, надлежни органи објавили су о спречавању новог покушаја оружаног преврата.
Киргиске службе задржале су групу од пет мушкараца који који су, према објављеним деловима извештаја:
(…) припремали план за насилни преврат и дестабилизацију друштвено-политичке ситуације путем организације масовних нереда који би били праћени погибијом грађана.
Према киргиским медијима, ради се о држављанима Авганистана који долазе из криминалног миљеа и имају добре везе са локалним подземљем, као и разрађене канале финансирања.
Приликом задржавања групе заплењена је већа количина оружја, укључујући ту и оно америчке производње, као и комерцијалних беспилотних летилица које су коришћене за осматрање полицијских станица, уобичајених патролних рута и других активности безбедносних служби.
Иако у овом тренутку нема званичне потврде ове информације, бројни медији такође тврде да је група прошла обуку у Турској.
Позадина догађаја
Крајем априла, киргиски ГКНП објавио је о хапшењу Имамидина Ташова, бившег председничког кандидата и олигарха са блиским везама са Западом и бројним званично хуманитарним фондовима — према тада објављеним информацијама, Ташов је илегално ушао на територију Киргизије из Казахстана и започео припрему масовних демонстрација са перспективом њиховог преусмеравања у отворен преврат.
Мање од месец дана касније, у Бишкеку је дошло до стихијских демонстрација које су убрзо прерасле у отворене сукобе са полицијом. У овим догађајима посебну пажњу завређује високо професионална координација нереда, као и присуство мањег броја радикала који су намерно провоцирали сукобе са безбедносним снагама.
Крајем маја и почетком јуна, припадници радикалне исламистичке групе Хизб ут-Тахрир запалиле су државне заставе на више државних зграда у приграничним регијама Киргизије и уместо њих поставиле сопствене симболе.
Овај значајан низ мање или више озбиљних инцидената започео је мање од две недеље након услед ступања на снагу закона који је увео нове обавезе за НВО финансиране из иностранства озлоглашена Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша објавила о обустави својих активности у Киргизији. И ово тешко да је случајност.
За разлику од Казахстана или Узбекистана који у склопу своје ”мултивекторске” политике одржавају блиске контакте са колективним Западом — Казахстан је предао неке од својих најзначајнијих стратешких актива Великој Британији, док је Узбекистан колико прошлог месеца објавио о заједничкој војној вежби са САД — власти Киргизије придржавају се суверенистичког и проруског курса, не дозвољавајући уплитање западних центара моћи у унутрашња питања државе.
И управо због овога, Киргизија представља најозбиљнију сметњу Вашингтону да реализује свој план дестабилизације Централне Азије која се спроводи посредством различитих механизама — од деловања са Запада финансираних НВО, преко економског продора у регион, све до инструментализације исламистичког радикализма и спонзорисања до јуче маргиналних терористичких група.
