Претходна година у зони СВО умногоме се може описати као доњецка кампања, имајући на уму чињеницу да смо најдрастичније промене зона контроле, као и колапс одбране ОСУ на два стратешка правца могли пратити управо на територији ДНР.
Руске победе — Трансформација армије РФ у незаустављиву војну машину
Преломни тренутак 2024. године несумњиво је био муњевит продор руских снага у Авдејевку са последичним ширењем зоне контроле ка северу у рејону Очеретиног — у овим борбама видели смо први случај колапса непријатељске одбране и нечег најсличнијег пробоју фронта што је забележено практично од самог почетка СВО.
Динамичан приступ решавању задатака на бојном пољу, са брзим и флексибилним променама приоритетних праваца офанзиве омогућио је снагама Централног војног округа да настави да потискује непријатеља пре него што борбе пређу у позициону фазу, пресецајући кључне логистичке руте ОСУ и приближавајући се Покровску и Мирнограду као последњим већим урбаним центрима пре границе Дњепропетровске области.
Ситуација је била нешто сложенија на јужнодоњецком правцу где је Константиновка током више месеци остајала нерешив задатак за снаге Источног војног округа под командом Александра Санчика — но, у другој половини године, непријатељска одбрана најзад је сломљена, а маестрална операција у рејону Угљедара током које је Санчик успешно прикрио своје амбициозне офанзивне планове покренула је колапс непријатеске одбране на широком фронту након ког су руске снаге у релативно кратком периоду избиле на реку Сухе Јали.
А на крајњем југозападу ДНР, обруч се затвара око последњег утврђења ОСУ у Великој Новосјолки након чијег ослобођења ће снаге армије РФ избити на административну линију Запорошке области одакле се отвара пут ка Гуљајпољу и Орехову, а потом и даље ка обласном центру.
Победе ОСУ — Грешке које је још потребно исправити
Упркос овим изванредним успесима, ни 2024. година није прошла без одређених проблема за армију РФ — офанзива у Харковској области која је за циљ имала померање линије фронта даље од граница ”старих” руских области и даље није дала жељене резултате, а исто важи и за битку за Белогоровку и борбе на северском правцу где су, нажалост, забележени исти проблеми ”улепшаних извештаја” са којима се руски војни врх суочава још од 2022.
Поред тога, очигледна и можда најзначајнија победа ОСУ (иако се у дугорочној перспективи може радити о стратешкој грешци) јесте инвазија на Курску област за коју је руска одбрана, упркос бројним упозорењима великог броја извора током дужег временског периода, била у значајној мери неспремна, и чије последице до овог тренутка и даље нису у потпуности саниране.
Перспективе развоја ситуације у 2025.
Сви су изгледи да ће први приоритет армије РФ у месецима пред нама бити завршетак ослобођења југа ДНР са предстојећим биткама за Велику Новосјолку, Покровск и Мирноград, након чега ће одбрана бити успостављена угрубо дуж административне линије Дњепропетровске области — уколико се покаже да су ОСУ заиста толико неспремне за организовање одбране западније колико то саме тврде, није искључено да ћемо видети даљу офанзиву ка унутрашњости непријатељске територије, али је далеко вероватније да ће запорошки правац бити означен као приоритетан.
Истовремено, повећање испорука наоружања Кијеву од стране колективног Запада као и за сада врло скромна примена америчких ловаца указују на то да ће и ОСУ током 2025 покушати да спроведу још једну офанзивну операцију — имајући на уму како гомилање снага у Сумској области тако и концентрацију десантне опреме на југу, највероватнији циљеви биће ”старе” руске територије, укључујући ту и Крим.
