У току је релативно затишје на линији фронта не толико у погледу самих борби које се настављају несмањеним интензитетом под Липцима, у центру Волчанска, у источном делу Канала (предграђе Часов Јара), под Белогоровком, Старомајорским, Урожајном, у Красногоровки, и западно од Авдејевке, колико у погледу промена линије фронта која је у овом тренутку веома стабилна.
Да ли је заустављена офанзива у Харковској области?
С тим на уму намеће се очигледно питање догађаја у Харковској области — пребацивши огромне снаге, укључујући ту и своје стратешке резерве, украјинска команда успела је да у некој мери стабилизује ситуацију и у овом тренутку о напредовању армије РФ више нема речи.
Ово може бити повезано са објективним потешкоћама — река Волча без обзира на своју малу ширину ипак представља природну препреку која се не може заобићи, а даљи јуриш на Липце није могућ без контроле над узвишењима североисточно од града напад на које би се одвијао из низине.
С друге стране, наша претпоставка од почетка операције у Харковској области јесте да ово не представља главни правац удара — истина, контрола над Липцима одакле се отвара поглед како ка граници, тако и ка Харкову врло вероватно је била у плану руских снага, но заузимање територија до обале Волче више је него довољно да доведе до блокаде значајних снага ОСУ, што и видимо на терену.
Перспективе развоја ситуације
У овом тренутку, тешко је да ико сем руске команде заиста зна који је даљи план дејстава у Харковској области, но медијска хистерија и растућа агресија Запада који покушава да испровоцира ескалацију указују на то да постојеће стање на терену не иде на руку непријатељу.
Иако непријатељска надмоћ у погледу ФПВ дронова задаје проблема руским снагама, руски Ланцети практично свакодневно избацују из строја дефицитну технику ОСУ, а захваљујући изванредним резултатима руског војно-индустријског комплекса, армија РФ задржава неупитну ватрену надмоћ.
Све ово значи да руска команда може приуштити себи замрзавање линије фронта по постојећој линији контакта у Харковској области, не губећи маневарску способност на другим правцима, и топећи блокиране непријатељске резерве, осигуравајући тако пад борбеног потенцијала ОСУ у целини.