Дуго очекивана офанзивна операција армије РФ у Харковској области је почела — након моћне артиљеријске припреме која је трајала већи део ноћи између четвртка и петка, руске извиђачко-диверзантске јединице почеле су са преласцима граничне линије на четири главна правца.
Крећући се југозападно из рејона Журављевке, руске снаге заузеле су Гоптовку, тако се приближавајући Кочубејевки, насељеном пункту кроз који пролази прва линија одбране ОСУ на харковском правцу. Успех је остварен и у рејону Нескучног, где је село Зелено такође прешло под руску контролу.
О четири заузета села
Можда највећи успех јучерашње офанзиве и једини који је признао и кијевски режим, јесте заузимање четири насељена пункта — Стрељеча, Красно, Пиљнаја и Борисовка — која се налазе на широком потезу наспрам града Липици.
Судећи према информацијама које су се појавиле крајем дана, Стрељеча и Борисовка прешле су под руску контролу у најмању руку 9. маја, а можда и раније, али су јединице територијалне одбране ОСУ задужене за овај део линије фронта сакриле ову информацију од команде како не би биле приморане да уђу у сукоб са армијом РФ пред чијим су се напретком просто повукле.
Волчански правац
Једнаку медијску пажњу добио је и простор око Волчанска, значајног локалног центра који се налази свега неколико километара од руске границе — сам Волчанск и његова околина налазе се на мети готово свакодневних руских удара у најмању руку од марта ове године, када је град функционисао као главна база ударне групе ОСУ која је покушала да се пробије на територију Белгородске области.
Овде, насељени пунктови Огурцово, Гатише и Плетењовка су прешли под руску контролу, а значајан тактички успех остварен је и на прилазу селу Тихо.
Сам Волчанск такође се нашао на мети многобројних ваздушних, ракетних и артиљеријских удара који су као примарне циљеве имали логистичку инфраструктуру ОСУ — мостове и складшита наоружања.
Упркос томе, и упркос наводима неких извора, о борбама за Волчанск у овом тренутку не може бити речи — упркос значајним успесима у околним насељеним пунктовима, армија РФ нити се приближила Волчанску, нити је показала да у овом тренутку има намеру да то учини.
И ова одлука потпуно је разумљива имајући у виду изазове који би дошли са покушајем офанзиве на Волчанск — са западне стране града налази се шума која је густо минирана од стране непријатељских инжењерских јединица, а прилаз са истока или севера значио би напредовање преко отвореног простора у правцу непријатељског утврђења које се налази на стратешки значајном узвишењу.
Перспективе даљег развоја ситуације
У овом тренутку, нема сумње да је тактичко-оперативна офанзивна операција армије РФ заиста и почела, но њена динамика, по свему судећи, биће знатно другачија него почетком СВО — овог пута, офанзивна дејства на земљи предузимају се изузетно опрезно, а главни удари на непријатељске капацитете изводе се посредством авијације, тактичких балистичких ракета и система ракетне артиљерије.
Главне снаге армије РФ стациониране недалеко од границе Белгородске области у овом тренутку нису уведене у борбу, а систематичној ликвидацији непријатељских капацитета посвећује се далеко више пажње него остваривању звучних, али тактички бесмислених успеха на терену.
Све ово указује на то да ће главни стратешки циљ армије РФ, упркос декларисаном формирању тампон-зоне, бити управо смањење борбене готовости ОСУ и блокада значајних снага које тако неће моћи бити пребачене на друге тачке на линији фронта.
