У нашем ранијем тексту на тему ширења шиптарске војне инфраструктуре уз стратешки значајно језеро Газиводе, кратко смо се дотакли значајног питања енергетске инфраструктуре на територији Косова и Метохије, те њеног тренутног стања, након више од две деценије контроле сепаратистичких структура.
И ово је нешто што надилази оквире економије — ради се о једном од фактора који имају изузетно снажан утицај на политичке потезе терориста из Приштине.
Последице енергетске сецесије
Након покушаја насилног издвајања инфраструктуре на територији Космета из матичног енергетског система, ситуација на терену се у погледу електричне енергије очекивано погоршала — иако везе са српском електро-мрежом нису у потпуности прекинуте.
У овом погледу индикативно је саопштење сепаратистичких структура из јула ове године у ком се наводи да је током лета 2024 Приштина била приморана да троши и до милион евра дневно на увоз електричне енергије како би надоместитила дефицит у производњи.
И ово је очекивано — основу генерисања електричне енергије на Космету сачињава комплекс застарелих термоелектрана у Обилићу, Косово А и Косово Б са уделом од чак 92% у укупној производњи. Нешто мање од 8% долази од хидроелектрана, а мање од 1% из обновљивих извора енергије, при чему су соларни панели и ветрењаче у власништву западних компанија изграђени након противправне сецесије приштинских сепаратиста, вероватно у неуспелом покушају диверзификације.
Ови више него ограничени капацитети били су довољни док су они били интегрисани у ширу електричну мрежу Србије, но покушаји сепаратиста да преотму и одвоје инфраструктуру на окупираној територији драматично су нарушили равнотежу производње и потрошње.
Зависност од увоза и енергетска Велика Албанија
Ова ситуација оставила је сепаратистичке структуре дубоко зависним од увоза електричне енергије што је дошло са новим проблемом — уколико би шиптарски терористи реализовали свој план етничког чишћења окупиране територије Космета, не би постојао ни један разлог зашто Београд не би просто угасио светла у Приштини.
Решењу овог проблема сепаратисти решавају на два начина — на првом месту, формирање српског гета на северу покрајине функционише као гаранција да Београд неће обуставити испоруку струје.
С друге стране, реализује се пројекат интеграције енергетске инфраструктуре на окупираној територији Косова и Метохије у електричну мрежу Албаније — први практични кораци у овом смеру су направљени још 2020. када је пуштен у рад низ далековода под називом Autostrada Energjetike који су отворили врата за замену српске струје албанском.
И ово је опасност коју не треба потценити — уколико дође до ситуације у којој ће Албанија у моћи да у потпуности замени Србију у погледу испоруке енергије, више ништа неће спречавати терористе из Приштине да покрену нови погром и потисну српско становништво преко административне линије.
