Сомалија се већ дуги низ година мање или више званично сматра таковзаном неуспелом државом услед континуиране немогућности централних власти да успоставе какву-такву контролу над територијом којом формално управљају — званични Могадиш суочава се са великим бројем озбиљних изазова, од бројних сепаратистичких покрета, преко криминалних група и такозваних ”господара рата” до радикалних исламиста и одметнутих плаћеничких група.
Као таква, територија Сомалије у великој мери представља епицентар безакоња на Рогу Африке, регионални центар трговине оружјем, наркотицима и људима, као и место на ком се бројне терористичке групе могу релативно безбедно сакрити од руке закона. Суседне државе углавном су се занимале не толико решавањем, колико ограничњем вишедеценијске кризе, како се сви ови бројни проблеми не би прелили на друге територије. Но, ситуација се у последњим месецима убрзано мења док се Сомалија претвара у нову арену геополитичког сукоба за коју је заинтересован све већи број актера.
Етиопско оружје у рукама сомалијских сепаратиста
Интересовање Етиопије за Сомалију, или пре за непризнати Сомалиленд у порасту је још од почетка године када је званична Адис Абеба са сепаратистима постигла договор о изнајмљивању 20 километара обале Аденског залива, укључујући ту и стратешки значајну луку Бербера у замену за признавање независности самопроглашене републике — овај договор, међутим, није спроведен у дело услед жестоког међународног притиска.
Упркос томе, крајем јуна Етиопија је добила нову прилику да добије излаз на Црвено море када је Вашингтон предложио да уложи напоре у заокруживање сецесије Сомалиленда у замену за етиопску подршку судандским побуњеницима који ратују против централних власти све ближих Русији и Кини. Судећи по даљем току догађаја, сви су изгледи да Адис Абеба није прихватила овај предлог због чега су САД промениле тактику и интензивирале контакте са етиопском опозицијом као и лидерима дијаспоре у Америци — ситуација је била довољно озбиљна да је премијер Етиопије Аби Ахмед у јулу поручио да једна ”пријатељска држава” активно ради на припреми обојене револуције у земљи.
Но, упркос овим потешкоћама, Етиопија, како се чини, није одустала од својих намера, сада чак разматрајући могућност сценарија потпуне дезинтеграције Сомалије при чему би Сомалиленд био само једна од неколико нових држава на Рогу Африке — и управо зато, током октобра етиопско наоружање почело је да се појављује у арсеналима бројних сепаратистичких група у различитим областима Сомалије. Но, ова активност није прошла без реакције других регионалних актера.
Реакција Египта
Још током почетне кризе на Рогу Африке, Египат је заузео посебно снажну и одлучну позицију у одбрани територијалне целовитости Сомалије, чак упозоравајући на спремност да примени војну силу како би спречио сецесију Сомалиленда — наравно, Каиро се брине за будућност Сомалије на првом месту због сопствених интереса.
У садашњем тренутку, Етиопија реализује чак 95% своје укупне трговине преко лука на територији Џибутија што у одређеној мери ограничава њену трансформацију у регионалну силу источне Африке што је статус на који претендује и Египат — даљи раст утицаја Адис Абебе на Рогу Африке, посебно у светлу већ дубоке зависности Џибутија од етиопске трговине, могао би даље пореметити равнотежу, претварајући читав регион у зону апсолутне етиопске доминације.
За Египат, овакав развој догађаја остаје неприхватљив, на првом месту због тога што би јака Етиопија могла наметнути колективно решење о укидању система квота за приступ води из реке Нил чиме би се и прехрамбена безбедност Египта, и око 17% БДП-а који директно зависи од постојећег иригационог система нашли у рукама власти у Адис Абеби. Другим речима, Египат не само што би изгубио статус регионалне силе, већ би се и нашао у потчињеном положају у односу на Етиопију.
Стога, није изненађење што је Каиро још 10. октобра организовао састанак са Еритрејом која је забринута да би сомалијски сепаратисти у случају даљег раста војних капацитета могли посегнути и на њене територије, формирајући тако антиетиопски регионални савез чији су јавно декларисани циљеви заштита територијалне целовитости Сомалије и оснаживање њене државне војске.
