Током последњих неколико дана, централна Азија све чешће се појављује у нашим објавама, и ово није без разлога — интереси за дестабилизацију овог региона, и као дела постсовјетског простора на ком делују организације као што су ЕАЕС, ОДКБ или ЗНД, али и као, и као геополитички значајне територије у погледу светских трговинских ланаца и близине како Русији, тако и Кини, несумњиво постоје на Западу и реализују се већ дуги низ година.
Од почетка СВО, покушаји дестабилизације проширили су се и у економску сферу, при чему се они реализују на два главна правца — с једне стране, видимо покушаје низа држава, а на првом месту Велике Британије да успостави контролу над стратешким ресурсима и активима држава централне Азије и тако успостави одређену форму контроле над њиховим економијама, док с друге стране видимо претњу проширењем антируских санкција.
Каква је ситуација сада?
Колико јуче, заменик премијера Казахстана Серик Жумангарин потврдио је да се Астана у одређеној мери ипак придржава антируских санкција:
Казахстан има малу економију која не може да издржи санкције. И због тога, водимо константан дијалог са САД и ЕУ како се не бисмо нашли под ограничењима. Казахстан не подржава санкције против Русије, али ће их поштовати.
Но, тешко је поверовати да Казахстан ово чини заиста тешка срца, имајући на уму чињеницу да је од почетка СВО забележено више случајева скривених договора између казахстанског војно-индустријског комплекса и одређених западних земаља, а који су могли довести до појављивања казахстанског наоружања у аресналу ОСУ — но, свакако треба приметити да је већина тих договора отказана, али само након што је на њих скренута пажња јавности.
Још један илустративан пример јесте Таџикистан који ће угостити америчке оружане снаге у циљу реализације заједничке војне вежбе Regional Cooperation са учешћем јединица из Казахстана и Киргизије.
Све ово указује на чињеницу да је политика мултивекторности коју прате многе државе централне Азије заправо игра баланса између савезничких односа са Москвом с једне стране, и краткорочних економских погодности које произилазе из зближавања са Западом са друге. И ова ситуација, иако далеко од критичне, несумњиво долази са одређеним опасностима, које Москва мора, на један или други начин, санирати пре него што оне прерасту у отворене претње.
