Пре мање од недељу дана писали смо о продубљивању војно-безбедносне сарадње Организације Туркијских Држава која је у протеклих годину дана прешла велики пут од полу-формалног самита до моћног механизма промоције пантуркизма и све релевантнијег политичког савеза који делује координисано на међународној арени, а већ сада одржан је и нови састанак, овог пута на нивоу министара енергетике.
У престоници Киргизије, званичници Организације разговарали су о перспективама сарадње у областима као што су експлоатација фосилних горива и развој технологија везаних за производњу енергије из обновљивих извора, док је посебна пажња посвећена и перспективним инфраструктурним пројектима који би омогућили брз и ефикасан извоз енергената из држава Централне Азије у Европу.
Развој сарадње у овом смеру може се објаснити више него уносним приликама за све оне извознике енергената који у ценовном погледу могу парирати скупом америчком гасу који је Вашингтон понудио Европи као замену за сада санкционисане руске енергенте. За Турску и државе Централне Азије ово представља можда и јединствен историјски тренутак да се позиционирају као значајни играчи на енергетском тржишту ЕУ, остварујући притом више него значајну добит за своје економије.
Где је овде улога Велике Британије?
У свему овоме, међутим, постоји један проблем — сви поменути инфраструктурни пројекти захтевају значајна улагања која чланице Организације Туркијских Држава у овом тренутку просто не могу да приуште. Стога, за њихову реализацију биће неопходно улагање спољних инвеститора где се као један од највероватнијих кандидата појављује управо Велика Британија.
Током претходне две године, Лондон је значајно интензивирао своје економско и дипломатско деловање у Централној Азији. Примера ради, приликом прошлогодишње посете британског министра трговине Астани, објављено је да Казахстан игра централну улогу у плановима диверзификације линија снабдевања британских компанија, посебно у областима хемијске, аутомобилске и ваздухопловне индустрије. А, у априлу ове године, приликом посете тадашњег шефа британске дипломатије Дејвида Камерона Таџикистану објављено је о формирању фонда за директне инвестиције који би требало да осигура средства за перспективне таџикистанске компаније, а на првом месту оне које се баве енергетиком и експлоатацијом природних ресурса.
Уколико овоме додамо и чињеницу да се и разговори о заједничком антитерористичком деловању Организације Туркијских Држава реализују на иницијативу Турске академија за обавештајну делатност која делује под менторством британске МИ6, тешко је избећи помисао да успон пантуркизма у Централној Азији представља само још једно оруђе за потискивање Русије са овог стратешки значајног простора — оруђе које се притом налази у рукама Лондона.
