У покушају да демонстрира своју оштру позицију према Кини у погледу економије и заштите националне привреде, администрација одлазећег америчког председника Џоа Бајдена објавила је о пооштравању политике тарифа коју је својевремено увео Доналд Трамп.
Ради се о тарифама од 25% за челик и 10% за алуминијум чији је главни циљ био да осигурају да бродоградилишта користе метале домаће производње како стратешки значајна индустрија не би постала зависна од увоза. Једини изузетак од овог правила био је Мексико.
Ова ситуација, наравно, омогућила је другим извозницима да просто продају свој метал Мексику одакле он потом може бити извезен без додатних такси. И нове измене које уводе демократе усмерене су управо на искорењивање ове праксе будући да и челик и алуминијум увезени из Мексика морају имати сертификат о пореклу који доказује да не постоји никаква веза са Кином.
Позадина догађаја
Док овакав приступ звучи разумљиво на папиру, извоз кинеског челика у САД био је минималан са само 1% увезених метала који су били кинеског порекла. Стога, поставља се питање зашто тарифе нису уведене, на пример, на текстилне производе где је удео кинеске робе далеко већи, достижући више од 30%?
Неки аналитичари сматрају да симболичне тарифе и ништа мање симболично пооштравање њихове примене на првом месту представљају аргумент Вашингтона у притисцима на Брисел који далеко више зависи од увоза челика из Кине — у прошлој години, ЕУ бележи повећање увоза кинеских метала од чак 8% са куповином 3.77 милиона тона, обарајући тако претходни рекорд из 2016.
У том погледу, ситуација је прилично јасна — зависност Европе од Кине представљаће озбиљну препреку за евентуално увођење санкција против Пекинга, а посебно у светлу деиндустријализације ЕУ која је покренута санкционом политиком према Москви. И Вашингтон на овај начин покушава да сопственим примером покаже да је смањење сарадње са Кином могуће, и неопходно.
Још један аргумент у корист оваквог тумачења долази данас из америчког Сената чији је комитет за питања оружаних снага предложио усвајање двопартијског закона који прецизно дефинише „широк спектар санкција које ће бити уведене против Кине“ у случају било каквих војних активности Пекинга усмерених против Тајвана.
Другим речима, Вашингтон се већ увелико припрема за објаву економског рата Пекингу, али пре него што то учини, он мора осигурати послушност својих сателита у Европи — у супротном, сам се може пронаћи изолован и искључен од главних токова светске економије.
