Након посете Обали Слоноваче приликом које је договорена изградња америчке базе на територији земље, начелник Афричке команде оружаних снага САД Мајкл Ленгли отпутовао је у Бенин где се састао са председником Патрисом Талоном, као и са начелником бенинског генералштаба.
О тачним темама и резултатима разговора у овом тренутку нема прецизних информација, мада узимајући у обзир чињеницу да су два од три учесника састанка високи војни званичници, као и да је претходна посета Мајкла Ленглија једној афричкој држави резултирала договором о отварању америчке базе, није неосновано претпоставити да се ради о још једном покушају Вашингтона да прошири свој утицај у Африци.
Зашто Бенин?
Постоји више разлога због којих је Вашингтон заинтересован за успостављање присуства баш у Бенину — но, сви они се своде на просту чињеницу да се ова држава налази на путу изласка из сфере утицаја Запада и продубљивања односа са суверенистичким снагама, регионално и глобално.
Пре мање од десет дана, пуштен је у рад нафтовод између Нигера и Бенина који је допринео јачању економских односа са Савезом држава Сахела, али и омогућио преузимање улоге транзитне земље у енергетској сарадњи Нијамеја и Пекинга.
Говорећи о томе, још је значајније напоменути изузетно блиске односе Кине и Бенина — у септембру прошле године, лидери две државе су током трећег личног сусрета потписали споразум о стратешком партнерству, паралелно са договором о укључивању афричке државе у кинески мега-пројекат Појас и пут. А прошлог месеца, шефови дипломатија две земље састали су се у Пекингу како би разговарали о перспективама даље сарадње уз кинеску подршку сувереним националним интересима Бенина.
Стога, питање контроле над Бенином за Вашингтон није само питање регионалне политике, већ и шире стратешке конфронтације са Пекингом, и зато САД ће покушати да ту контролу остваре кроз ону сферу у којој имају несумњиву предност у односу на Кину — пројекцију војне моћи далеко од својих граница.
