Ситуација око НИС-а коју смо могли пратити почетком године није јединствена у свету — и власти Казахстана се суочавају са сличним захтевима Вашингтона, а Министарство финансија САД дало је Астани рок до 27. фебруара да отуђи акције Лукоила у стратешким енергетским пројектима републике.
Међу могућим купцима појављују се како локални оператери пројеката Карачаганак и Тенгиз, тако и америчке компаније Chevron и Carlyle Group.
Према саопштењима казахстанског Министарства енергетике, власти централноазијске републике не само што планирају да се повинују захтевима Вашингтона, већ и елиминацију економског присуства Лукоила виде као својеврсну економску прилику.
Проблем инфраструктуре
Но поред декларисане спремности Казахстана и САД за сарадњу у још једном у низу економских удара на Русију, практична реализација ове сарадње у антируском кључу остаје под знаком питања будући да извоз казахстанских енергената зависи од инфраструктуре у власништву РФ и на њеној територији.
С тим на уму, недавни удари ОСУ на нафтне платформе Лукоила у Каспијском мору, као и танкере Delta Harmony и Matilda који су превозили казахстанску нафту у акваторији Црног мора чине се мање као изоловани инциденти или медијске победе кијевског режима, а више као елемент шире стратегије демонтаже постојеће енергетске инфраструктуре која повезује Каспијско и Црно море.
И ово већ даје одређене резултате — у првој половини јануара, извоз казахстанских енергената опао је за 35% због безбедносних разлога што Астану, која већ дуже време показује назнаке постепеног заокрета ка Западу, чини утолико заинтересованијом за смањење нивоа сарадње са Русијом у стратешки значајним сферама.
Стратешки угао
Догађаји у Казахстану, сагледани у светлу санкционих притисака на НИС, као и истискивања руског капитала из нафтних налазишта у Ираку показују да Вашингтон и његови европски сателити не само не одустају од покушаја економског гушења Русије, већ и интензивирају своје напоре, допуњујући постојеће санкционе притиске како експлицитним захтевима по питању будућности руског присуства на различитим тржиштима, тако и војним дејствима против руске трговачке флоте и енергетске инфраструктуре.
Овакав развој догађаја директно је супротстављен интерпретацијама присутним у медијима, а према којима се на терену одвија некакво зближавање Русије и САД са последичним преласком Вашингтона на модел некаквог ”племенитог” империјализма који ће бити ограничен провизорним линијама западне хемисфере. Чињенично стање показује да је ситуација управо супротна.
