Пре три дана, амерички радари на Аљасци детектовали су четири објекта у лету северно од Алеутских острва, на курсу ка ваздушном простору САД — након што су циљеви идентификовани као два руска стратешка бомбардера Ту-95МС и два кинеска Hōng-6, заједничка америчко-канадска ваздушна команда NORAD издала је наређење о полетању групе ловаца коју су сачињавали F-16, F-35 и CF-18, а у циљу пресретања руско-кинеске групе.
Овај блиски сусрет у ваздушном простору завршио се, наравно, без инцидената и мада сам по себи можда не би био посебно необичан, уколико га сагледамо у контексту сличних, импликације могу бити знатно другачије.
Позадина догађаја
Док је америчка ПВО била заузета праћењем лета руско-кинеске групе, ситуација је била једнако напета и изнад Црног мора где је америчко-британска извиђачка група сачињена од осматрачких RC-135W Rivet Joint и P-8A Poseidon у пратњи ловаца Eurofighter Typhoon FGR4 кружила југозападно од Севастопоља.
Свега три дана раније, група руских ловаца била је подигнута изнад Баренцовог мора где је пресрела два америчка бомбардера B-52H, а десет дана раније на истом месту, руски МиГ-31 пресрео је норвешки извиђачки авион P-8A Poseidon.
Уколико бисмо наставили да пратимо овај ланац догађаја, нашли бисмо на провокативне маневре британског ловца у сусрету са руским Ан-30 4. јула, или избегнут судар руског Су-35 и америчког MQ-9 Reaper изнад Сирије.
Импликације
У некој мери, провокативни летови у зони ПВО условног непријатеља представљају уобичајену праксу усмерену на испитивање брзине реакције, као и стратегије и ефикасности противваздушне одбране друге државе. И ово, начелно, није ништа ново.
Но имајући на уму тренутну усијану фазу хибридног рата који је Запад покренуо против Русије, па и све снажније назнаке да нешто слично чека и Кину, сличне активности сада долазе са далеко већим ризиком од случајног инцидента који може имати далекосежне последице.
Тешко је не приметити и повећану учесталост блиских сусрета у ваздушном простору која у овом тренутку без сумње парира тензијама хладног рата и представља само још једну потврду растуће глобалне нестабилности.
С тим на уму, извесно је да ће сличних инцидената бити све више у недељама и месецима пред нама — са растом ризика од експлозије глобалног конфликта, ризика за који нема назнака да ће се смањити у блиској будућности, испитивање непријатељских могућности и капацитета постајаће све значајније за све укључене стране. И једино што у овој ситуацији улива оптимизам јесте чињеница да су Русија и Кина донеле одлуку да у овом погледу оне неће бити изузетак.
