Након састанка руског лидера Владимира Путина са представницима безбедносних служби и последичног обраћања начелника генералштаба Валерија Герасимова појавиле су се нове информације о развоју ситуације у Курској области.

Упркос саопштењу Герасимова да је даљи напредак непријатеља заустављен, судећи по информацијама са терена, извиђачке групе непријатеља остварују одређени напредак — главница ударне групе ОСУ за сада не бележи даљи напредак што је вероватно повезано са високим интензитетом ватре армије РФ која за сада успешно блокира непријатељске снаге у дрворедима између поља.

Говорећи о томе, ударна група ОСУ, према Герасимову, броји не мање од 1.000 људи што је 3 пута више него што је процењено јуче — с тим на уму, није изненађење што армија РФ убрзано уводи резерве. У овом тренутку нема јасних информација о томе одакле ове резерве долазе — уколико су оне из позадине, постоје добре шансе да догађаји у Курској области неће утицати на текућу блокаду снага ОСУ у Харковској.

Кијевски режим за то време је започео евакуацију 23 насељена пункта на територији Сумске области — упркос тврдњи локалних власти да је овај корак неопходан због руских ваздушних удара, искуство показује да се далеко вероватније ради о практичној конфискацији цивилних објеката за војне сврхе, а на првом месту, смештај 5 бригада концентрисаних уз границе Курске области.

О великој стратегији

Као што смо писали раније, текући догађаји резултат су неефикасне бирократије која је спречила долазак кључних информација о покретима непријатеља до високог официрског састава, као и несавесног поступања дела тог истог официрског састава. Но, остављајући непријатност ситуације по страни, руски Телеграм канал Рыбарь скреће пажњу на одређене објективне чињенице које показују да уз компетентне официре армија РФ може претворити текућу кризу у значајан успех.

Реалност ситуације је да у тренутку катастрофалног мањка живе силе чак пет бригада ОСУ напредује под константном ватром руских снага губећи свој борбени потенцијал из сата у сат. Притом, залазећи на руску територију, ОСУ морају импровизовати своју логистику, док се армија РФ ослања на добро разрађен систем у релативно безбедној позадини.

Другим речима, компетентни командант може искористити ситуацију у своју корист и лишити непријатеља изузетно вредних ресурса, играјући игру контролисаног повлачења до тренутка одсецања и ликвидације непријатељских снага. И команданта који то учини, исправно примећује Рыбарь, историја ће готово сигурно упамтити као врхунског стратега који је осмислио замку у Курској области. Остало ће бити питање детаља.