Данашњи отворен састанак руског председника Владимира Путина са представницима руске владе и медија дошао је са неколико значајних изјава — на првом месту, руски лидер је потврдио да Москва има право да распореди своје оружје дугог домета у оним деловима света одакле може наносити ударе по ”осетљивим објектима” оних држава које наоружавају Кијев.
Путин је такође појаснио да ће удари по руској територији уз саучесништво држава Запада означити њихово директно учешће у рату против Русије, и да ће Москва у том случају бити приморана да одговори.
Импликације
Оно што је овде од посебног значаја јесте тврдња да Москва може распоредити своје наоружање у одређене делове света — дакле, не нужно Русије — како би створила претњу за осетљиве објекте (извесно, војног типа) колективног Запада.
То значи да Москва допушта значајно проширење географије конфронтације са Западом што ће несумњиво повећати број могућих циљева који ће се наћи у домету руског оружја — као што смо раније писали, највероватнији кандидат за ову улогу јесте Сирија одакле Русија лако може поразити британске базе на Кипру.
Иако су шансе за то веома мале, није искључено да је руски председник на уму имао и Венецуелу одакле би могли бити нападнути објектни који се налазе на територији САД — но, имајући на уму завсиност Каракаса од делимичног уклањања санкција, ово је ипак мало вероватна опција.
Без обзира на то о којим је тачно територијама говорио руски председник, нема сумње да ће овакав развој догађаја означити нову фазу ескалације сукоба и још један корак ближе директној конфронтацији са НАТО. Но, далеко опасније би било да ово саопштење остане још једна црвена линија чији ће прелазак остати без одговора.
