Ескалација непријатељске реторике између званичника Мађарске и Пољске коју смо могли пратити у претходних неколико дана представља назнаку не само растућег раскола унутар ЕУ, већ и практични колапс дугогодишњег пројекта Вишеградске групе, као конзервативне и национално-оријентисане организације унутар Уније коју сачињавају Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска. И мада организација наставља да постоји формално, њене активност сведене су на уско прагматичне контакте чиновника четири земље, а све назнаке јединственог политичког наступа најзад су престале да постоје. И са удаљавањем Будимпеште и Варшаве, сви су изгледи да повратка на претходно стање неће бити.
Својевремено, практично савезништво две земље функционисало је као основа заједничког наступа Вишеградске групе која се снажно противила федерализацији ЕУ и која је блокирала све иницијативе Брисела да примора државе чланице да отворе своје границе за мигранте са Блиског истока. Као таква, ова организација представљала је својеврсни бастион конзервативизма у све либералнијој ЕУ. Но, ситуација се сада променила.
Орбан је у свом говору који је одржао у суботу оштро критиковао ЕУ због тренутке политике подржавања рата под маском мира. Он се такође осврнуо и на Пољску, објашњавајући да је Будимпешта ”дуго трпела лицимерје и провокације пољских власти”, покушавајући да очува пољско-мађарско братство, али да су до овог тренутка све границе пређене. Пољска је напустила сарадњу у оквиру Вишеградске групе и приклонила се САД, подвлачи Орбан.
Одговор Пољске који је пренео заменик министра спољних послова у Варшави, Теофил Бартошевски био је једнако оштар:
Ја не разумем зашто Мађарска жели да остане чланица организација које јој се ионако не свиђају и које се, наводно, према њој лоше односе. Ово је, без сумње, једна антиевропска, антиукрајинска и антипољска политика Мађарске.
Импликације
Крах односа Будимпеште и Варшаве био је практично неминован од оног тренутка када је колективни Запад одлучио да пође путем који води ка директној конфронтацији са Русијом — у овом пројекту Вашингтона, Пољска игра кључну улогу као ударна песница НАТО на истоку, и управо зато видимо и њену убрзану милитаризацију, и радикализацију њене политике, и обећања САД да ће управо она бити нови лидер ЕУ. И ово директно потчињавање интересима Вашингтона, као и потчињавање војној стратегији НАТО учинило је актуелну политику Варшаве непомирљивом са идеалом суверене националне државе за који се некада залагала Вишеградска група.
Овај развој догађаја несумњиво представља снажан ударац на европски конзервативизам и суверенизам и означава крај (макар и неформални) практично једине европске организације која се супротстављала федерализацији ЕУ и преносу националног суверенитета на Брисел. И у том смислу, ово је победа за све оне снаге које уместо Европе нација желе да виде наднационалну абоминацију у коју се ЕУ убрзано претвара.
У свему овоме, међутим, нема превише изненађења, али су ови догађаји изузетно значајни за Србију чије су се условно умерене про-европске снаге надале некој сарадњи са Вишеградском групом као својеврсним природним савезником Београда унутар Уније. Од овога, јасно је, неће бити ништа, а једини могући природни европски савезник за нашу земљу јесте управо Мађарска — којој се поручује да унутар ЕУ она више нема шта да тражи. И ово је изузетно значајан сигнал за све оне који и даље верују у илузију светле европске будућности да се запитају ка чему заиста они желе да поведу нашу земљу и шта нас може чекати уколико направимо историјску грешку и сопствени суверенитет предамо Бриселу.
