Током јучерашњег дана, неколико десетина Албанаца уз подршку и присуство званичника Националног савета Албанаца, као и парламентарне мањинске Партије за демократско деловање окупило се испред полицијске станице у Медвеђи како би изразили протест због онога што сматрају нарушавањем својих права од стране званичног Београда.
Према писању листа JUGpress, председник НСА, Невзад Љутфиу као основне проблеме с којима се Албанци суочавају на југу Србије издвојио је пасивизацију адреса коју је председник ПДД Шаип Камбери описао као административно етничко чишћење, као и непризнавање диплома Косова*, те одсуство права на коришћење језика и симбола.
Позадина догађаја
До протеста у Медвеђи долази након сличних активности Албанаца у Прешеву где су уз пуну подршку локалних власти као и већ поменутог Националног савета Албанаца у септембру организовани протести против наводне дискриминације који су убрзо прерасли у бесмислен дефиле албанских и америчких застава испред српских државних институција који је као једини циљ имао формирање медијског наратива о некаквом систематском угњетавању албанске мањине од стране званичног Београда.
Ситуација је готово идентична, ако не и апсурднија у случају јучерашњег окупљања — почевши од основног аргумента лидера Албанаца на југу Србије који се јуче није поменуо први пут, битно је напоменути да је пасивизација адреса апсолутно невезана за мањинска питања и представља општу законску уредбу која се тиче комплекса закона о пребивалишту.
Стога, када Шаип Камбери тврди да критеријуми за пасивизацију нису познати, он износи апсолутну неситину — до пасивизације адресе долази након што полиција изврши увиђај на адреси на којој је појединац званично регистрован. Уколико се током увиђаја утврди да лице о ком се ради не живи на датој адреси, започиње се процес пасивизације након чега се утврђује рок од седам дана да се надлежни органи обавесте о новој адреси на коју ће бити издати идентификациони документи. Другим речима, овде се не ради о дискриминацији, већ иксључиво о законски дефинисаном протоколу који осигурава валидност идентификационих докумената свих грађана Србије.
За лидере албанских партија са југа Србије ово разумљиво представља проблем, будући да законско деловање српских служби доводи до оправданог смањења бирачких спискова, као и промене званичних података о демографији градова и општина што сужава простор за манипулације на локалним изборима и пописима становништва. И управо је ово прави разлог због ког и НСА и ПДД стављају основни акценат управо на питање пасивизације адреса.
